На конференцији за медије у оквиру 19.ЛИФФЕ-а и у току разговора „Између кадрова“ редитељка Теона Стругар Митевска и глумица и продуценткиња Лабина Митевска говориле су о својој каријери, позицији жене у филмској индустрији, корподукцијама и плановима.
Продуцентску кућу „Систерс анд бротхер Митевски“ основале су са својим братом Вуком пре 25 година из потребе и жеље за независношћу: „Ми смо основали нашу продуцентску кућу да бисмо били независни у изразу који ми хоћемо, да можемо да имамо комплетну контролу над нашим делом. И није било лако.Годинама и годинама смо се доказивали.“, истакла је Лабина Митевски. „Брзо смо схватили да треба да радимо копродукције са другим земљама. Када смо почињали, биле су ретке. А наш први филм је корподукција четири земље. Ми најмање радимо копродукције због новца, радимо их због креативних елемената које добијеш и који издигну филм на виши ниво.“ Теона додаје: „Када смо снимали први кратак филм „Вету“, нама је било толико тешко у Македонији, да сам ја Лабини рекла: „Ти мораш да постанеш продуцент.“ Она каже: „Па како ћу ја продуцент, ја сам глумица. Ја кажем: “ Не знам, или ћемо нешто заједни да направимо, пошто нема шансе да опстанемо у овој средини. Тако да је Лабини продукција била наметнута, због тога што нисмо имали други избор. Морали смо. Али смо некако брзо учили. Брзо смо се сналазили.“. Њихов последњи филм „Мајка Тереза“ , који је приказан на 19.ЛИФФЕ-у, а који прати седам дана у животу Мајке Терезе, је рађен у копродукцији шест земаља: „ То је и буџетски наш највећи филм. Било је укључено 16 фондова из целог света. Снимали смо у Белгији, у Индији, у Македонији. И то није било лако саставити, али ја уживам у томе.“, истакла је Лабина. „Филм „Мајка Тереза“ се кувао неких 20 година. Почело је са мојим документарцем „Тереза ии ја“. Ушла сам у њен карактер, карактер храбре балканске жене којој нико ништа не може. Као ни нама. Мало смо се плашили у вези са кастингом, јер добар кастинг може да направи филм или да га уништи. И била је велика одлука ко ће да игра Мајку Терезу. Наоми Рапас је била избор због те њене пунк енергије, коју је и сама Мајка Тереза имала у себи. Наоми је велики радник. Устајала би у 3х, вежбала до 5х, а онда би ме звала да заједно радимо на лику и онда би од 8х почели да снимамо. Ми имамо дивне глумце, али су понекад лењи, а не смеш бити лењ.“ , каже Теона Митевски. „ Када радиш са великим светским глумцима, то је нешто посебно. На пример, са Викторијом Абрил, која је играла у нашем филму „Жена која је обрисла сузе“ или када сам радила са Рејчел Вајс у филму „И Wант Yоу“, сећам се када смо снимале сцену плакања, ја плачем, она плаче, иако она није у кадру.“ , додала је Лабина.
Сматрају да је улога уметности да помера напред ствари у друшзву, што су и оне успеле са својим филмовима: „Када смо пре 25 година почели,, ја сам била једина редитељка, чак и на Балкану је било само 0 редитељки. Сада у Македонији има 5-6 веома, веома добрих редитељки. Значи, то је фантастичан напредак.“ „ Мени је најбољи успех, мој лични, кад смо снимали „Бог постоји, име јој је Петрунија“. Прво нам нису дали да снимамо у цркви, јер „Бог није женско“. А након филма и жене могу, као и главна јунакиња, да пливају за часни крст. Дакле, ставри се померају.“
Лабинасе присетила и своје прве филмске улоге коју је добила као 16-годишњакиња у култном филму „Пре кише“ Милча Манчевског: „Чула сам да се снима неки филм, отишла тамо, потражила да ли могу да волонтирам. И онда су рекли: „Добро, ајде као статиста“ и онда ми је Милчо једног дана рекао: „Ја сам редитељ, добила си улогу.“ Е, онда сам се стварно исплакала. Отрчала сам кући и рекла сам: „Мамаи, тата, слушајте, ако ме траже за неку улогу, нисам ту. Како ћу ја да глумим, ја не знам ништа о томе. И онда су ме родитељи погурали и рекли су: „Па зашто не пробаш.“ И захвална сам им на томе. А то је била тако хаотична продукција, не знам како је Милчо успео све то да заврши и да направи тако генијалан филм.Када се завршило снимање, нисам желела да више будем у филмској индустрији. Мислила сам ко има живаца за снимање филмова. Али то ти се увече под кожу. И онда сам себи обећала да кад ја радим моје филмове, све мора да буде, све синхронизовано, добро припремљено.“
Ово није њихов први долазак на ЛИФФЕ. 2019.године је на Фестивалу Теона Стругар Митевски награђена за најбољу режију, за филм „Бог постоји, њено име је Петрунија“.
„На овом Фестивалу постоје ентузијазам и отвореност, жеља за знањем. Нема прогреса без тога. Сања Цонић и Драган Јовић су добро поставили ствари, изградили атмосферу. И та размена знања и искустава између младих и искуснијих редитеља, то је важно да постоји.“
Сестре Митевски припремају нови филм „Петра неће да умре“ и то ће бити наставак остварења „Бог постоји, њено име је Петрунија“.
