Film „Grešnici“ („Sinners“), koga smo pogledali u beogradskom CineStaru u 4DX tehnologiji, jedna je izuzetno je zanimljiva žanrovska mešavina. Rajan Kugler, scenarista i reditelj „Grešnika“, u svoj „kazan za gambo“ ubacuje dosta toga, a najvažniji sastojci su muzika, natprirodni horor, akcija i istorijska drama, sve to uz izražen društveni i kulturni kontekst koji priči daje dodatne slojeve. Takva mešavina je možda prezahtevna za sve ukuse, ali, u zbiru, gledaoci raspoloženi za neobična filmska iskustva dobiće film koji odiše svežinom iako se u njemu mogu prepoznati mnogi elementi viđeni u drugim ostvarenjima.
Radnja filma je smeštena na američki jug, u tridesete godine XX veka, kada je rasna segregacija još uvek bila sveprisutna. Majkl B. Džordan je glumac ograničenog raspona, ali poseduje solidnost u nastupu i pojavnost, a ovde mu je pripala dvostruka ulozi identičnih blizanaca Stouka i Steka koji se nakon turbulentnog perioda vraćaju u svoj rodni grad u Misisipiju kako bi započeli novi život. Međutim, umesto mira, dočekaće ih praiskonsko zlo.
Vampiri u ovom filmu nisu samo čudovišta. Nadahnut pričama članova vlastite porodice koji su živeli u Misisipiju tridesetih godina prošlog veka, Kugler je vampirsku mitologiju iskoristio kao metaforu za istorijsku eksploataciju i kulturno prisvajanje, a njegov glavni negativac Remik (po običaju odlični Džek O’Konel) je reprezent bele pretnje koja želi da, ne obazirući se na razorne posledice, isisa snagu onih čija je koža tamnija, a poseban pik ima na Samija (debitant Majls Katon) čiji talenat želi da prisvoji.
Ovo je, nakon ostvarenja „Ne“ („Nope“) scenariste i reditelja Džordana Pila, tek drugi film urađen u IMAX tehnologiji koji je u SAD dobio prikazivačku oznaku R, koja ukazuje na grafički naglašeno nasilje, grub govor, psovke i/ili seksualno sugestivnije scene… I zaista… Film je prilično eksplicitan i po pitanju seksa i po pitanju nasilja, ali to je u ovom konkretnom slučaju neophodno i opravdano.
„Grešnici“ poseduju bogatstvo detalja, svetlosti i senki, koje direktorka fotografije Autumn Durald Arkapo vešto koristi da prikaže vlažni, vrući, ali i jezivo mračni jug Amerike. Vizuelno, film je fascinantan, snimljen na 65mm traci i u IMAX tehnologiji. Poseban pečat daje muzika – bluz i folk protkani su kroz svaki kadar, a scena u kojoj mladi muzičar Semi izvodi svoju verziju pesme „Wild Mountain Thyme“ jedna je od najpamtljivijih u filmu. U „Grešnicima“ ima zaista dosta muzike i koregrafisanih numera, pa se film može nazvati i mjuziklom, što je prilično riskantan spoj sa horor elementima koji u jednom trenutku odnesu prevagu.
Treba istaći da je ovo četvrta saradnja Kuglera i Majkla B. Džordana (njih dvojica su udružili snage na zapaženom arthaus ostvarenju „Stanica Frutvejl“ i bioskopskim hitovima „Krid“, „Crni panter“ i „Crni panter: Vakanda zauvek“) i izvesno je da neće biti i poslednja: njih dvojica su uigran tandem i znaju da iskoriste prednosti zajedničke saradnje.
Iako film traje 137 minuta, gotovo da ne gubi ritam – napetost i tenzija pažljivo se grade, a nasilje, iako eksplicitno, nikada nije bezrazložno. Iako se poziva na naslove poput „Od sumraka do svitanja“ i „Suspirije“, „Grešnici“ imaju autentičan glas i težinu. Ovaj film nije samo horor – on je omaž muzičkom nasleđu, borbi za pravdu i neprestanoj potrebi za otporom.
Đorđe Bajić
Ovi „Grešnici“ Rajana Kuglera su filmski spektakl koji to zaista i jeste, baš kao što i jesu i film kakav se i očekivao od Kuglera, ovde i scenariste i reditelja, još odmah nakon njegovog ranog rada (filma „Stanica Frutvejl“, u kome je ključnu ulogu takođe odigrao Majkl B. Džordan), a prilikom prelasku u znatno višu holivudsku produkcionu ligu. Na sreću, nikada nije prekasno za dobar i zbilja ambicioznan film, te smo ovog proleća, punih dvaneast godina nakon tog prelomnog trenutka u njegovoj rediteljskoj kariji svedoci i toga da se zanat brusi dok se stiče iskustvo i bori za bolje pozicije, koje će, povrh svega ostalog, doneti i više kreativne slobode. I upravo tako – „Grešnici“ su gotovo pa dvoiposatni praznik slobode (unutar očekivano strogih uslova delanja u holivudskom studijskom sistemu). Kugler i Džordan ovde (čak i pomalo neočekivano) spajaju post-vestern, pa još u afroameričkom kontekstu, i vampirski horor, čime „Grešnici“ dobijaju i na svežini i višeslojnosti, koja, pak, seže i do primetne pop-kulturene referenosti. Naime, „Grešnici“ su, mimo svega drugog, i mjuzikl, a, čini se, krunski segment – poduža montažna sekvenca tokom koje autori maestralno spajaju bluz muziku američke ere prohibicije (dakle, tokom tridesetih godina prošlog veka) sa muzičkim pravcima i modama koje će tek uslediti i smenjivati jedna drugu sve do naših dana, predstavlja vrhunsko i nenadano sinematsko dostignuće nesvojstveno filmu naših dana, a koje budi asocijaciju na nepravično oklevatan izuzetan film „Vavilon“ autora Damijana Šazela od pre nekoliko godina. Sinematske sekvence takve složenosti, takve energičnosti, takve smislenosti, takve ambicioznosti i, najposle, takve atipičnosti se, nažalost, ne sreću često ni u ponudi samih vrhova savremenog arthaus/autorskog filma u svetskim okvirima saledavano.
Premda, dakle, predstavlja spoj čak i nominalno pomalo oprečnog (post-vesterna i vampirskog horora), teško je primetiti iole grublji šav na „tkivu“ ovog zdravog i pravog bioskopskog spektakla, pride, jasnog autorskog pečata, u smislu da ta dva pola već negde pri sredini filma (u središnjem delu drugog čina) bivaju sjedinjenu u delikatnu i ubedljivu organsku celinu, koja je kadra da zadovolji poklonike oba žanra, baš kao i one koji čeznu za nesvakidašnjijim izazovima u bioskopima. Na sve to, „Grešnici“ čine i upečatljiv omaž baštini narodne umetnosti američkog Juga ne samo tog doba, te na kraju priče ovaj film daruje dosta toga gledaocima koji su možda već očekivali ambiciozan spektakl, ali se nisu nadali ovakvom izobilju implikacija i slojeva, počev od brižljivo artikulisane vizuelne kuture i žanrovske (zapravo, ovde poližanrovske) učinkovitosti, pa nadalje. Prve prognoze gledanosti/zarade na matičnom/američkom tržištu ulivaju poverenje – očekuje se zarada od oko 50 miliona tamošnjih dolara tokom prvog vikenda, i zaista prava bi šteta bila da bioskopska publika, s pravom rezignirana bezidejonošću dobrog dela ostvarenja koje dospeju do kino-distribucije, ne poveti dovoljno pažnje i ne pruži poštenu šansu ovako zadovoljavajućem i sočnom primer filmskog stvaralaštva unutar granica repertoarskog i, samim tim, i komunikativnog filma.
Zoran Janković
Napomena: Ovaj film je pogledan na projekciji u 4DX sali (sali br. 6) Ada Mall Cinestar-a u Beogradu, što je svakako doprinelo punoći doživljaja i uzbudljivosti kojoj ovaj film neosporno teži.
Dodatne informacije:
Grešnici (SAD, 2025)
Izvorni naslov: Sinners
Reditelj: Rajan Kugler
Scenario: Rajan Kugler
Direktorka fotografije: Otn Duralds Arkapo
Uloge: Majkl B. Džordan, Džek O’Konol, Hejli Stenfild, Majls Katon, Delroj Lindo, Sol Vilijams, Dejvid Maldonadao, Jao, Sam Maloun, Lola Kirk
Žanr: nadnaravni horor / akcija / drama / triler
Trajanje: 137 minuta
Distributer: Blitz Film Srbija
Početak bioskopskog prikazivanja: 17. april 2025. godine
Gde se prikazuje: u bioskopima lanca Cinestar i brojnim drugim bioskopskim salima u kultuirnim centrima u Srbiji
Sinopsis: Pokušavajući da ostave svoje problematične živote iza sebe, blizanci se vraćaju u svoj rodni grad kako bi počeli živote ispočetka, da bi otkrili da ih čeka još veće zlo.
Ovo je peta saradnja glumca Majkla B. Džordana i scenariste i reditelja Rajana Kuglera; pre ovog, njih dvojica su sarađivali na zapaženom arthaus osrvarenju „StanicaFrutvejl“ i bioskopskim hitovima „Krid“, „Crni panter“ i „Crni panter: Vakanda zauvek“. Rajan Kugler je tokom promo-kampanje isticao da je priča „Grešnika“ nadahnuta njegovim srodnicima, od kojih su neki i živeli pokraj Misisipija tokom tridesetih godina minulog veka. On je priznao da su mu udarni stilski uzori bila dva filma američkog sineaste Roberta Rodrigesa – „Od sumraka do svitanja“ i „Fakultet straha“. Kugler je ovaj svoj film snimio na 65mm filmskoj traci, što mu je prvi put nakon pominjane „Stanice Frutvejl“ da nije radio uz pomoć digitalnih kamera; u radu mu je u tehničkom i u smislu pipreme ovog puta pomogla i firma cenjenog sineaste Kristofera Nolana. Film je sniman i IMAX tehnologiji, i ovo je, nakon ostvarenja „Ne“ (Nope) scenariste i reditelja Džordana Pila, tek drugi film urađen u toj tehnologiji koji je u SAD dobio prikazivačku oznaku R-rated, koja ukazuje na grafički naglašeno nasilje, grub govor, psovke i/ili seksualno sugestivnije scene… Džordan, koga znamo i iz serije „Svetla petkom uveče“ (Friday Night Lights) i filmova „Hronika“, „Fantastična četvorka“, „Krid 2“, „Farenhajt 451“, „Pravo na prigovor“, „Bez kajanja“ i „Krid 3“, u ovim „Grešnicima“ glumi dbe uloge – uloge u kratkom sinosisu gore pomenutih identičnih blizanaca.
Đorđe Bajić & Zoran Janković
