Predstavnici medija imali su priliku da premijerno pogledaju film Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare“, koji će 2. oktobra u 19 časova u Sava centru svečano otvoriti 53. FEST. Tim povodom održana je i konferencija za novinare na kojoj su govorili reditelj Lordan Zafranović, glumci Predrag Miki Manojlović, Katarina Radivojević, Jadranka Nenić Jovanović, Milica Stanković i Vuk Trnavac, kao i Aleksandra Martinović, direktorka Direkcije za multimediju Telekoma Srbije, jednog od producenata filma. Moderator konferencije bila je Aida Đedović.

Za Lordana Zafranovića, ovaj film predstavlja višedecenijski rad, ali i svojevrsnu umetničku obavezu. Govoreći pred novinarima, reditelj je posebno istakao ljude koji su sa njim učestvovali u realizaciji filma, od glumaca do članova ekipe.

–Tu sam sa prijateljima koji su mi pomogli da se ovaj vrlo težak film realizuje. Dugogodišnja priprema i vrlo teška realizacija, ali ljudi koji su ovde pored mene zaista su verovali da rade nešto iznad svoje profesije. Svi, od poslednjeg rekvizitera do vrhunskih glumaca, bili su kao opsednuti idejom da se radi film koji će ostati iza nas, film za generaciju koja dolazi – rekao je Zafranović.

Reditelj je naglasio da je celom projektu pristupio kao delu koje nosi posebnu odgovornost.

–Ja sam ga shvatio kao jedan sveti film. Svu svoju energiju, znanje i iskustvo koje sam imao posvetio sam radu na ovom filmu do poslednjeg časa – istakao je on.

Zafranović se tokom razgovora osvrnuo i na jednu od tema koja obeležava njegov autorski opus – pitanje zla. Kako je rekao, upravo je film za njega oduvek bio način da se suoči sa pitanjima na koja nije moguće jednostavno odgovoriti.

–Hrabrost nije u tome da se iskazuje na bojnom polju, u političkom obračunu ili bilo čemu sličnom. Hrabrost je u umetnosti doći do nekih saznanja koja samo mogu da se objasne preko ovog medija kojim se bavimo, preko filma – rekao je reditelj.

Podsetio je da se pitanjem zla bavi decenijama, još od svojih ranijih filmova, i da je ono jedna od njegovih najvažnijih umetničkih tema.

–Zlo je za mene bilo jedna od najvažnijih tema, nešto što je usađeno u svima nama i što izlazi poput užasa u vremenima kada za to dođe pogodno vreme. Zato je svaki od ovih filmova jedna vrsta našeg upozorenja da se čuvamo i da se ovo što ste danas gledali nikada, nikada ne ponovi – poručio je Zafranović.

Uz reditelja je na konferenciji za novinare bio i Predrag Miki Manojlović, koji nije krio koliko mu znači ponovni susret sa Zafranovićem. Govoreći o filmu, Manojlović je najpre govorio o čoveku koji ga je režirao i njegovom mestu u evropskoj kinematografiji.

– Pored mene ovde sedi čovek koji se zove Lordan Zafranović, koji je snimio filmove koji su ušli u svetsku baštinu i koji su izdržali probu vremena. On je jedan od najvažnijih reditelja Evrope – rekao je Manojlović.

On je podsetio i na Zafranovićevu vezu sa praškom filmskom školom, kao i na svoje dugogodišnje iskustvo rada sa rediteljima tog kruga.

– Čeznuo sam da radim sa njim i imao sam tu čast da me pozove da dođem i budem deo ovog filma. Kada smo se nas dvojica videli i razgovarali, moj zaključak je bio da je on čovek koji pravi veliku transpoziciju života u nešto što postaje neobjašnjiva slika, nešto što postaje umetnost – kazao je glumac.

Manojlović je istakao da je na konferenciju došao i kako bi javno pružio podršku Zafranoviću i njegovom filmu.

–Nije on do ovog filma došao lako. Ovaj film ima svoj put i svoje teškoće i to bi svi morali da shvate i uzmu u obzir. Kada u ovom vremenu jedan takav čovek dođe i uradi ono što je uradio, on zaslužuje podršku – rekao je Manojlović.

Govoreći o tome šta film može da znači danas, glumac je naglasio da svako umetničko delo gledalac doživljava na svoj način.

–Film je film i svako ga doživljava na svoj način. To je intimna stvar. Zato je film nešto neuhvatljivo i lično. Velika literatura čoveku daje mogućnost da sam stvara svoje slike, dok film te slike već pravi. Ali veliki filmovi su snažni i značajni i mogu da dopru daleko – rekao je umetnik.

Katarina Radivojević istakla je da je želela da razgovor o filmu započne širim kontekstom i podseti da postoje teme koje nadilaze svakodnevne podele.

–Nije sve u životu politika, postoji nešto što je veće od nas samih. Ato je ovaj film, „Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare”. To je film o stradanju hiljada i hiljada dece i žena, nevinih ljudi. To je naša istorija i nešto što nam je ostavljeno da čuvamo – rekla je Radivojevićeva.

Glumica je posebno naglasila da će prisustvovati premijeri, pre svega zbog teme filma i poštovanja prema žrtvama, ali i prema Zafranoviću.

–Danas sam ovde pre svega zbog teme filma, zbog nevinih žrtava, a najviše zbog poštovanja i duboke zahvalnosti prema Lordanu Zafranoviću, koji je uložio godine svog iskustva, rada i truda da nam ostavi ovakav film – rekla je ona.

Jadranka Nenić Jovanović govorila je o atmosferi tokom snimanja i ljudima koji su učestvovali u realizaciji. Posebno je istakla statiste, čiji je doprinos, kako kaže, ostavio snažan utisak na nju.

–Ovo je bila jedna velika epopeja, kao što je i ovaj film, epopejajednog naroda. Danas, nažalost, svakog trenutka stradaju deca širom sveta. Nadamo se da će ovaj film biti naš krik da dođemo sebi i da ne dozvolimo da mržnja bude važnija od čoveka i ljubavi koja treba da nam bude najvažnija – rekla je Jovanovićka.

Ispričala je i koliko su teški bili uslovi tokom pojedinih scena.

– Radili smo jednu scenu na 42 stepena Celzijusa, bio je crveni meteo-alarm, a ljudi su stajali u uniformama i čekali kadar po dva, tri sata. Kada smo im doneli vodu, za pola sata popili su 35 litara, ali su ostali da stoje u kadru – prisetila se glumica.

Upravo kroz razgovor sa statistima, kako je rekla, shvatila je da je gotovo svako ko je radio na filmu imao lični razlog da bude deo projekta.

–To su deca koja su došla kao izbeglice, potomci onih koji su stradali u Jasenovcu. Svako od nas u istoriji ima nekoga ko je stradao. Volela bih da se pomirimo i da budemo svi braća i da se volimo – rekla je Jovanovićka.

Za mladu Milicu Stanković rad na filmu bio je i prilika da dublje upozna temu o kojoj je ranije znala uglavnom ono što je učila u školi.

–Kao i sva deca mojih godina, učila sam u osnovnoj školi ono najosnovnije o Jasenovcu. Međutim, kada sam dobila scenario i ušla u film, naučila sam mnogo više. Ta tema mi se približila i fizički i emotivno – istakla je Milica.

Ona je naglasila da je važno da film bude gledan i u budućnosti, kako bi se sačuvalo sećanje na stradanje.

–Svi treba da budemo svesni šta se dešavalo. U filmu je prikazan samo mali deo onoga što se dogodilo i važno je da ljudi shvate da je to zaista bilo tako i da ne zaboravimo. To su radili ljudi i nije bilo tako davno – rekla je mlada glumica.

Vuk Trnavac takođe je govorio o pripremama za film, koje su, zbog same teme, bile posebno zahtevne.

–Bilo je vrlo teško spremati se za ovaj film zbog same tematike. Izučavanje Jasenovca trajalo je dva do tri meseca, uz pomoć Lordana i moje nastavnice glume Minje Filipović. Bilo je jezivo, svi ti prizori… – prisetio se Vuk.

Na kraju konferencije govorila je i Aleksandra Martinović, direktorka Direkcije za multimedije Telekoma Srbije, koja je istakla značaj učešća te kompanije u projektu.

–Imam pre svega utisak da je ovo jedan veliki film. I još jednom želim javno, pred kamerama i novinarima, da zahvalim gospodinu Lordanu što nam je omogućio da budemo jedan od koproducenata – rekla je Martinovićka.

Ona je naglasila da je film na nju ostavio snažan emotivni utisak i da ga vidi kao opomenu za sadašnjost.

–Gospodin Lordan je u jednom intervjuu rekao da je istorija zapravo samo pozornica za sve ove savremene stvari, strahove i zla koja nam se dešavaju i koja potencijalno mogu da nam se dese. Zato je ovaj film zaista velika opomena u kom smeru ne treba da idemo – naglasila je ona.

„Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare“ tako će otvoriti 53. FEST, a priča o filmu i njegovom nastanku već je na konferenciji pokazala da za njegove autore i učesnike ovo nije samo još jedno ostvarenje, već projekat koji u sebi nosi snažnu poruku o sećanju, stradanju i odgovornosti da seistorija ne zaboravi.

Foto: Sanja Veljković i Dušan Milenković

Z. J.