Asocijacija filmskih festivala Srbije dodelila nagrade za produkciju

AFIFS (Asocijacija filmskih festivala Srbije) dodelila je sinoć u MTS dvorani, u okviru Festivala autorskog filma, nagrade za najbolju domaću produkciju i manjinsku koprodukciju. Tročlani producentski žiri (Milan Todorović, Branislav Jević i Miloš Ivanović) odlučio je da nagradu za najbolju domaću produkciju podele filmovi „Banović Strahinja“ (Art & Popcorn, producent Miroslav Mogorović) i „Leto kada sam naučila da letim“ (Sense Production, producenti Maja Popović Milojević i Milan Stojanović). Nagradu za najbolju srpsku manjinsku produkciju dobio je film „Poslije zime“ (Biberche, ko-producentkinja Nikolina Vučetić Zečević). Sva tri nagrađena filma su podržana na konkursima Filmskog centra Srbije.

Obrazloženje žirija za dugometražni igrani film „Strahinja Banović“, u režiji Stefana Arsenijevića, a u produkciji Art&Popcorn: „ Osvojivši nagrade na festivalu u Karlovim varima 2021. godine, vratio je Srbiju na mapu pobednika prestižnih međunarodnih A festivala. Film je koprodukcija Srbije, Francuske, Luksemburga, Bugarske i Litvanije, podržan od nacionalnih fondova, ali i međunarodnih – MEDIA potprograma Kreativne Evrope i fonda Eurimages. Strahinja Banović komunikativno prevazilazi granice tzv. festivalskog filma i svojom univerzalnošću koja se naslanja na narodnu srpsku epiku otvara vrata za široku distribuciju na svetskom tržištu.“

Iz obrazloženja žirija za fim „Leto kada sam naučila da letim“, u režiji Radivoja Andrića, a u produkciji SENSE Production: „Ovaj ‘dečji’ film (ništa manje, ako ne i više film i za odrasle) koji prati fazu u odrastanju moderne devojčice, tako je precizno i vešto produciran i režiran, tako je izvanredan spoj svih učesnika – kao tima, očigledno izuzetno inspirisanih izvanrednom idejom i tekstom, da se čini da je morao ispasti baš takav kakav jeste, da je sam od sebe spontano nastao, toliko je tečan i prirodan. Ukratko, film Leto kada sam naučila da letim je divan, poseban, lekovit, precizan u svakom svom segmentu, a veoma složen u produkcijskom smislu, zasluženo nosi epitet najboljeg (jednog od dva) i verovatno ne samo u jednoj godini.“

Iz obrazloženja žirija za film „Poslije zime“, u režiji Ivana Bakrača, i koprodukciji filmske kuće Biberche: „Film Posle zime je debitantski film koji je kao srpska manjinska ko-produkcija ispunio kriterijume da bude razmatran za najbolju produkciju, pre svega upečatljivim načinom na koji je ispričana jedna generacijska priča, i iskrenošću i autentičnošću koje se prepoznaju kroz promišljeno postavljene odnose među glavnim likovima. Film je zanatski pedantan i komunikativan sa publikom, a srpski elementi u filmu nisu samo pro forme uključeni, već predstavljaju integralni deo priče, dok angažman srpskih autora i glumaca apsolutno pocrtava smisleno učešće srpskih ko-producenata u svim aspektima produkcije ovog interesantnog i dramski snažnog ostvarenja.“