Од 20. до 26. маја у Београду биће одржано 19. издање Белдоцс фестивала, а љубитеље филма очекује избор остварења која повезује заједничка тематска нит: однос људи и животиња. Кроз разноврсне ауторске приступе, ови филмови отварају питања суживота, одговорности и граница простора који делимо са другим врстама.
Од опсервационих приказа дивљине и климатски угрожених станишта, преко интимних етичких и личних преиспитивања, до институционалних и свакодневних пракси које обликују интеракцију између људи и животиња, филмови који деле тему доносе слојевите и визуелно снажне документарне приче које промишљају ову комплексну везу у савременом свету.
„Медвед давеж“ (Нуисанце Беар), филм Габријеле Осио Ванден и Џека Вајзмана(Габриела Осио Ванден, Јацк Wеисман) из 2026. године, смештен је у канадски град познат као престоница поларних медведа. Један медвед, чија традиционална миграциона рута све чешће води у насељена подручја, долази до директног сусрета са светом људи. У таквим околностима, некада опасни предатор сада бива означен као давеж, при чему су аутори свесно зашли у иронију. Ова једноставна, а снажна премиса, доноси слојевит и визуелно упечатљив приказ нарушеног односа између човека и дивљине, у контексту убрзаних климатских промена и губитка природних станишта одређених врста. При томе отвара питање граница између природног и друштвеног поретка, као и одговорности за простор који људи и животиње деле. Глас наратора, припадника Инуит заједнице, додатно продубљује перспективу колонијалног наслеђа, одбијајући да понуди једноставне одговоре или моралне закључке, чиме измиче конвенцијама класичног филма о природи. Након светске премијере на Санденсу (Sundance Филм Фестивал), где је награђен Великом наградом жирија за амерички документарни филм и привукао пажњу међународне публике и критике, „Медвед давеж“ће имати српску премијеру на Белдоцс-у.
„Народне приче“(Фолкталес), филм Хајди Јуинг и Рејчел Грејди (Хеиди Еwинг, Рацхел Градy), прати групу тинејџера који дане проводе у руралној школи у суровом, али очаравајућем пејзажу арктичке Норвешке, суочавајући се са изазовима који превазилазе институционално образовање и воде их ка личном развоју и самоспознаји. На суптилан и промишљен начин, ауторке обликују причу о одрастању у непосредном контакту са природом. У средишту су млади који кроз живот у изолованом окружењу усвајају вештине преживљавања, попут вожње псећих запрега, али и развијају дубље разумевање себе и околине. Искуство тих младих људи обликују међусобни односи, менторска подршка, али и снажна веза са животињама које постају равноправни учесници овог процеса сазревања. Кроз пажљиво избалансиран однос између људских и животињских перспектива, „Народне приче“истражују како блискост са природом и другим бићима утиче на емоционални развој, осећај припадности и лични идентитет. У том простору између дисциплине и слободе, изолације и заједништва, одрастање се обликује као процес који превазилази индивидуално искуство и постаје део ширег, готово ритуалног односа према свету. Овај филм је део програмске целине Теенна овогодишњем Белдоцс фестивалу, у оквиру које су млади селектори из целе Србије бирали филмове за своје вршњаке.
„О мачкама и људима“(Цатс & Хуманс), филм Сунчице Ане Велдић, прати ауторку и ветеринарку током путовања дуж хрватске обале и острва ван сезоне, где учествује у волонтерској акцији стерилизације слободних мачака. Кроз сусрете са острвљанима, разговоре са активистима за права животиња, али и личну причу која дотиче однос према женском телу и питању потомства, филм спонтано отвара сложена етичка питања суживота људи и животиња и дугорочних последица интервенција у природи. У почетку уверена у етичку исправност свог рада, ауторка се суочава са критикама које покрећу њено дубље преиспитивање сопствене професионалне и етичке позиције.
„Страшила“ (Сцарецроwс), филм Лајле Пакалнине(Лаила Пакалниņа), документаристички је поглед на свакодневни рад рунwаy рангерсслужбе на аеродрому у Риги. Филм прати специјализоване раднике задужене за безбедност авионског саобраћаја кроз контролу присуства птица и других животиња на писти, смештајући њихову свакодневну пословну рутину у простор сталног сусрета природног и инфраструктурног. Овај аеродромски вестернприказује суживот две врсте које се крећу сопственим, али међусобно неусклађеним путевима.
Више о овим, али и другим филмовима који ће бити приказани на БЕЛДОЦСУ сазнајте насајту фестивала. Фестивал се одржава од 20. до 26. маја у Београду. Актуелности током фестивала можете пратити путем званичних Instagram и Facebook страница. Улазнице за пројекције ће бити у продаји на сајту фестивала крајем априла.
О Белдоцсу
Белдоцс је основан 2008. године и данас представља један од водећих међународних фестивала документарног филма у региону. Током седам дана, на више локација у Београду, публика има прилику да види више од 100 премијерних филмова у оквиру бројних програмских целина. Фестивал додељује више награда за најбоља остварења, док кроз Белдоцс Индустрy платформу активно подржава развој нових пројеката.
Белдоцс сваке године окупља велики број међународних филмских професионалаца – аутора, продуцената и представника релевантних европских и светских институција и компанија, чиме доприноси развоју и видљивости документарног филма у региону.
За више информација посетитеwww.белдоцс.рс, као и наше канале на друштвеним мрежама: Instagram, Facebook, YouTube и X.
Фото: БЕЛДОЦС
З. Ј.
