Kao i u većem delu sveta, tokom prethodnog vikenda kao bez daljnjeg najprivlačniji novitet u bioskope Srbije stigao je akciono-sportski spektakl „F1 Film“ (F1: the Movie), sada već potvrđeni ranoletnji kino-hit; jezikom jednostavnih brojki to izgleda ovako – ovo ostvarenje, i inače „krojeno“ po meri široke distribucije i lake komunikacije sa što brojnijom publikom, zaključno sa poslednjim danom juna (u samo prvih pet dana prikazivanja) zaradilo je 153 milona američkih dolara, od čega 64 na matičnom, američko-kanadskom tržištu. To nam jasno govori da je jedan od možda ključnih ciljeva autora i finansijera/producenata u velikoj meri i sigurno ostvaren već sada, a, imajući u vidu temu i opšte stilsko ruho i ton priče, ovo je jedan od filmova kojima je 4DX prikazivačka tehnologija (kod nas prisutna u nekim od bioskopa u sklopu lanca Cinestar, po svoj prilici i najprirodnija i najpodesnija mera.
Sama krštenca filma, odnosno, faktografija je već sugerisala dosta toga što se u smislu krajnjeg utiska pokazalo kao ispravno. Film je po delimično i po vlastitom scenariju režirao Džon Kosinski, potvrđeni vizionar u aspektu vizuelnog i sveukupnog stila filmskih blokbastera koje je radio (a to su filmovi: „Tron: Nasleđe“, „Zaborav“, „Najhrabriji“, „Paukova glava“, „Top Gan: Maverik“), film je napisao Erin Kruger , i to prvobitno kao scenario za nastavak „Dana groma“ (Days of Thunder, sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, još s početka devedesetih), dok „F1 Film“ nosi i upućenijim filmofilima lako razaznatljiv producentski pečat Džerija Brukhajmera („Top Gan“, „Policajac sa Beverli Hilsa“, „Dani groma“; „Stena“, „Krvava plima“, „Državni neprijatelj“, „Loši momci“, „Leteća tamnica“, „Armagedon“, „Perl Harbor“, „Nestao za 60 sekundi“, „Pirati sa Kariba“). Tome treba dodati i oskarovca Klaudija Mirandu na poziciji direktora fotografije, a koji je sarađivao sa Kosinskim na svim njegovim dosadašnjim filmovima dugog metra. To u zbiru, a, naravno, prevashodno naslonjeno na temu, kontekst i svet koji se tu prikazuje, ima visokestetizovani akcioni spektakl po meri najnaprednijih bioskopskih sala i u savršenom skladu sa i dalje sve zahuktalijeg razvoja filmske tehnologije.
Dakle, očekivano, kao i ranijim mu delima, kod Kosinskog naglasak je na stilu i vizuelnoj kulturi film, uz možda nužno manje pojašnjenje – dobar deo scena je sniman upravo na stvarnim trkama Formule 1, a zarad što realističnijeg prikaza dešavanja u samom vozilu korićene su najsavremenije mikro-kamere. Na onom drugom tasu imamo, reklo bi se, namerno svedenu i arhetipski ustrojenu priču precizno ispripovedanu u ona poslovična tri čina, sa sve laganim i elegantnim prelazima iz jednog u drugi. Kao krunski motibv i udarna dramaturška začkoljica rabljen je vazda potentan transgeneracijski sukob između glavnih aktera, koji će, nimalo iznenađujuće, na putu ka zajedničkom trijumfu morati na prvom mestu da pobede sopstvene falinke; ovde, konkretno, to je predočeno uz na početku grubo trenje između vozača-veterana (Bred Pit), uz to, i povratnika iz dobrovoljne penzije, bonivana, hedoniste, dobroj meri svesnog vlastitih manjkavosti, i mladog, ali i silno svojeglavog i samopouzdanog vozača (Damson Idriz), pa još opsednutog brzom i što vidljivijom slavom po meri našeg vremena.
To sve govori o jednostavnoj a ipak i sasvim preciznoj formuli na kojoj počiva arhitektonika ovog ostvarenja – sa jedne strane, osvedočeno dokazana opšta mesta u aspektu građenja i vođenja priče (kao i dinamike odnosa među akterima priče), a sa druge zadivljujuća vizuelna lepota, kao i složenost izraza u tom aspektu. U „F1 Filmu“ to vrlo dobro funkcioniše, te se Kosinski ovog puta ima pohvaliti i na konto vođenja priče, odnosno, pripovedanja, bez obzira koliko postavke na tom planu bile zicer-sigurne i sijaset puta viđene. Bred Pit pokazuje zašto je, uz ovde več pominjanog Toma Kruza, naravno, i jedna od poslednjih velikih zvrezda bioskopskog soja, a i u ovom filmu imamo prilike da uživamo u njegovom neusiljenom baratanju blago melanholično obojenim mačizmom. Ostavi li se po strani minutaža od čak 155 minuta, gde je, daboime, moguće govoriti i o izvesnim viškovima (a čije bi uklanjanje, pak, možda okrnjilo ciljan gabarit i spektakularnost celine), „F1 Film“ je vrlo dobro ostvarenje koje pokazuje zavidne zanatske moći svih uključenih i koji se lako i brzo već sada nameće za titulu savršenog bioskopskog letnjeg filma po aršini doba u kome živimo i, evo, utoljavamo svoje gledalačke i filmoljubačke strasti.
Izvorni naslov: F1: The Movie
Reditelj: Džozef Kosinski
Scenario: Džozef Kosinski, Erin Kruger
Direktor fotografije: Klaudio Miranda
Uloge: Bred Pit, Havijer Bardem, Keri Kondon, Damson Idriz, Sara Najls, Šija Vigam, Simon Ešli, Tobajas Menzies, Luis Hamilton, Liz Kingsman, Kim Bodnia
Žanr: akcioni / sportski / drama
Trajanje: 155 minuta
Distributer: Blitz Film Srbija
Početak bioskopskog prikazivanja: 2025. godine
Gde se prikazuje: u bioskopima lanca Cinestar i brojnim drugim bioskopskim salima u kultuirnim centrima u Srbiji
Sinopsis: Ova adrenalinska vožnja vodi nas pravo u srce sveta Formule 1, snimana je tokom pravih Grand Prix vikenda, gde se filmski tim takmiči uz stvarne velikane ovog sporta. Pričom o autsajderima, prijateljstvu, hrabrosti i s dozom romantike, F1 , kako tvrde, pruža jedinstveno bioskopsko iskustvo koje će vas ostaviti bez daha.
Na prvi pogled, osim same teme i konteksta u kome se zbiva radnja, ovaj film ponajpre preporučuje činjenica da je tu reč o novoj glavnoj ulozi Breda Pita; ukupan budžet ovog filma, kažu, iznosi 250 miliona američkih dolara, od čega je čak 30 miliona otpalo na Pitov honorar, što je dosadašnji rekord u čitavoj karijeri tog holivudskog superstara. Film je zaiasta sniman na pravim automobilskim trkama, naravno, kako bi se dobilo na uverljivosti, snimanje je trajalo dve godine (sa prekidima), a reditelj je otkrilo da su na krajju imali čak 5000 sati snimljenog materijala, te su bile potrebne pune dve godine za montažu. Ovaj film je inače prvobitno bio predlagan i nuđen po Holivudu kao nastavak čuvenih „Dana groma „(1990) u režiji Tonija Skota, a sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi. Kada je o glumačkoj podeli reč, Pitu društvo prave iskusni Havijer Bardem („Nema zemlje za starce“, „More u nama“, „Ljubav u Barseloni“, „Šunka, šunka“, „Zlatna jaja“, „Skajfol“, „Kolateral“, „Jedi, moli, voli“…), Keri Kondon („Duhovi ostrva“, „Bolje pozovite Sola“, „Noćno kupanje“, „U zemlji svetaca i grešnika“), mladi Damson Idriz (serija „Snowfall“), Tobajas Menzies („Tuđinka“, „Kruna“; „Igra prestola“), Kim Bodnia („Pušer“, „U Kini jedu pse“, „Noćni čuvar“; „Most“), a tu je i čuveni vozač Luis Hamilton, koji je Kosinskom bio glavno nadahnuće upravo za „F1″. Direktor fotografoije je čileanski oskarovac Klaudio Miranda, ovenčan tim priznanjem za pokazano u filmu „Pijev život“, koji je bio glavni snimatelj i u slučaju zapaženih filmova „Neobičan slučaj Bendžamina Batona“, „Top Gan: Maverik“, „Zaborav“; njemu je ova peta filmska saradnja sa rediteljem Kosinskim. A reditelj Džon Kosinski u svojoj filmografiji već ima nekoliko filmskih spektakala „Tron: Nasleđe“, „Zaborav“, „Najhrabriji“, „Paukova glava“, „Top Gan: Maverik“.
Foto: Blitz Film Srbija (Warner Bros, promo)
Zoran Janković
