Poklonici filmskih horora su posebno osetljiv soj filmofila, uvek spremni da se požale da horor mahom klevataju elitisti i issključivi filmski čistunci, a neretko su potpuno nespremni da priznaju da za potužan prosek u domenu savremenog filmskog horora najveću odgovornost, kako to, uostalom, jedino i priliči, snose oni koji iz ovih ili onih poriva stvaraju i plasiraju neprekidnu bujicu bezvrednih, nezanimljivih i sveukupno promašenih filmova tog žanrovskog usmerenja. Oni sada mogu da odahnu, jer u manje-više samo mesec dana, u ovdašnje bioskope stigla su tri odlična horora iz recentne kino ponude – „Vrati mi je“ (Bring Her Back), „Trenutak nestajanja“ (Weapons) i „Zajedno“ (Together). A sa tačke gledišta kinoljubaca koji dobro razumeju važnost kontuiniteta prisustva valjanih i dovoljno osobenih filmova bilo kog žanrovskog određenja u aspektu bioskopske distribucija, može se ustvrditi da sva ta tri filma pokazuju evidentan potencijal da iskorače i ka publici koja manje poznaje ili razume horor, ali koja, i mimo toga, ima izgrađenu i artikulisanu gledalačku finesu da prepozna kvalitetan film, pa ma kakvog on žanrovskog profila načelno i dominatno bio.
Drugopomenuti, „Trenutak nestajanja“, je posebno znakovitiž i interesantan primer, i to ne samo zato što u ogromnoj meri prebacuju kvalkitativni standard recentnih horora koji dobace do redovne (i planetarne) distribucije, kao i ambiciju koju srećemo u kino-ponudi kada su samo horori u pitanju, već i stoga što predstavlja majstorski sročenu i usklađenu mešavinu mnogo toga u neku ruku i u nekoj meri i međusobno oprečnog. Naime, u filmu „Trenutak nestajanja“ (Weapons, kod nas u distribuciji kuće Blitz Film Srbija) autora (scenariste i reditelja Zaka Kregera u savršenoj i savršeno odmerenoj razmeri srećemo horor (koji zaista jeste i strašan i povremeno, naravno, blagotvorno neprijatan za gledanje), dramu iz očekivamo klaustrofobičnog života malog grada, ovde pokošenog ogromnim gubitkom (razumu nepojmljivim nestankom dvadesetak dečaka iz devojčica iz istog odeljenja), ubojito uspelu crnohumornu komediju i složenu kružnu narativnu strukturu koja se, kanda, najefektnije može pojasniti kroz analogiju sa „Kratkim rezovima“ (Short Cuts) Roberta Altmana i/ili „Magnolijom“ Pola Tomasa Andersona. Poslednje navedeno je možda i najvažnije da bi se u potpunosti pojmila subverzija koju je Zak Kreger sproveo u delo u „Trenutku nestajanja“; naime, on klonulom repertoarskom hororu ovde daruje ozbiljnost i zamisli i konkretne kinestetske i zanatske izrade koji se obično sreće i najčešće i prevashodno ne samo u asocijativnom smislu vezuje sa filmovima visokog umetničkog, pa i arthaus ustrojstva, u izvođenju najiskusnijih i najdokazanijih autora u tom domenu iole savremenog stvaralaštva.
Zak Kreger, ranije mahom glumac, pre par godina se jasno i glasno preporučio svojim scenarističko-rediteljskim radom „Varvar“ (Barbarian), sada evidentno osmišljenim kao svojevrstan, a veoma uverljivo i upečatljivo „pismo dobrih namera“, odnosno, „portfolio“ film kojim obično mladi autori skreću pažnju na sebe, pokazujući da su kadri i za bolje i ambicioznije u boljim produkcionim uslovima, ako i kada se za to ukaže prilika; a da stvar bude još povoljnija po krajnji ishod, on je u svakom aspektu ovog svog aktuelnog i sada (sasvim pravično) uspešnom filmskom delu pokazao zavidnu ambicioznost, počev od mimnucioznog građenja napete i zlokobne atmosfere, preko taktičnog i nimalo senzacionalistički i eksploatacijskog baratanja nezgodnim i skliskim motivom nestanka i/ili moguće smrti dece (u toj ravni „Trenutak nestajanja“ u um priziva i „Slatku sutrašnjicu“ (The Sweet Hereafter) Atoma Egojana), bogate teksture filmske slike/fotografije, finog i umešnog gradiranja ne samo napetosti (saspensa) i ritma pripovedanja, već i pritajenog a u širu celinu prikladno udenutog crnog humora čija je zaraznost neporeciva, pa sve do pomalo i atipične podele uloge (u širokom rasponu od mladih Džulije Garner i Ostina Ejbremsa, preko uvek pouzdanog i efektnog bespogovornog i proaktivističkog mačizma Džoša Brolina, te obično nedovoljno iskorišćenog Oldena Erenrajha, glumca sa pritajenim a snažnim i autentičnim komičarskim nervom, sve do maestralne veteranke Ejmi Madigan, ovde u ulozi neponovljive Gledis, čijim pravovremenim i istančanim uvođenjem film dobija stoprocentnu punoću i u izrazu i u toj svojoj žanrovskoj polivalentnosti, zahvaljujući kojoj veoma zadovoljava u svim svojim gore navedenim integralnim idejnim i žanrovskim delovima i posebnostima. Kreger je ovim svojim radom visoko odskočio na metaforičnoj lestvici mlađih autora američkom filma visoke klase i u mogućnostima i sposobnostoima opravdanim ambicijama, učinivši na čast hororu kao ipak preovlađujućem žanrovskom profilu ovog filma, a na plezir ponajpre ljubiteljima horora, a onda i svima onima koji se bez imalo i cinizma obraduju svakom valjanom novom filmu na reprtoarima bioskopima i na našim adresama.
Izvorni naslov: Weapons
Režija: Zak Kreger
Scenario: Zak Kreger
Direktor fotografije: Larkin Sejpl
Uloge: Džulija Garner, Džoš Brolin, Ejden Erenrajh, Ejmi Madigen, Benedikt Vong, Tobi Has, Džun Dajen Rapel, Ostin Ejbrams
Žanr: horor
Trajanje: 128 minuta
Distributer: Blitz Film Srbija
Početak prikazivanja: 7. avgust 2025. godine
Gde se prikazuje: u bioskopima lanca Cinestar i brojnim drugim bioskopskim lancima i salama u kultuirnim centrima u Srbiji
Sinopsis: Kad sva deca iz istog razreda, osim jednog, misteriozno nestanu iste noći u tačno isto vreme, zajednica se pita ko ili šta stoji iza njihovog nestanka. U 2:17 ujutro, svako dete iz razreda gospođe Gandi se probudilo, ustalo iz kreveta, sišlo niz stepenice, otvorilo ulazna vrata, zakoračilo u tamu… i nikad se više nije vratilo.
Poštovateljima horora, sva je prilika, ovde je u smislu preporuke i dovoljno pouzdane garancije kvaliteta i osobenosti svakako najvažnije ime scenariste i reditelja, Zaka Kregora, koji se pre par godina preporučio vrlo dobrim ostvarenjem „Varvarin“ (2022), u kom su ključne uloge odigrali Dordžijn Kembel, Bil Skarsgard i Džastin Long. Priča se da su se za scenario ovog njegovog novog filma nadmetali studiji Juniverzal, Nju Lajn Sinema, Netfliks i Soni su se nadmetali za scenario, a kada je film snimljen, studio Nju Lajn Sinema je odbio, kažu, izrazito povoljnu i bogatu ponudu Netfliksa da preuzme film, budući da studio NLS od prvih dana ima odlične rezultate upravo sa filmoima horor žanrovskog usmerenja. Film je imao opsežan proces probnih prikazivanja pred nasumično odabranom publikom, pa je nakon unisono odušljevnih reakcija tih beta-gledalaca odlučeno da se „Trenutak nestajanja“ po pitanju prikazivanja u bioskopima sa prvobitno dodeljenog mu 16. januara pomeri u samo središte prestižne i unosnije letnje sezone, preciznije za 7. i/ili 8. avgust. Probni gledaoci su tada istakli da ovaj film donosi savršenu mešavinu strave, višeslojne priče, umerene horor komedije i drame iz života u malom gradu. I to nije sve – u skladu sa prelomnim treutkom u toj filmskoj priči, američki bioskopi u ponudi imaće i prokekcije koje počinju upravo u 2:17, kada u deca, pomenuta u kratkom sinopsisu, naposto nestanu bez traga. Runi Mara i Elizabet Olsen su odbile glavnu ulogu, pa ju je odigrala Džulija Garner, poznata i iz uspešnih serija „Amerikanci“ i „Ozark“, a igrala je i u aktuelnoj „Fantastičnoj četvorci“, a njoj je ovo, nakon ostvarenja „To smo što smo“, „Čovek-vuk“ i „Stan 7A“, četvrta rola u hororima. Glavna muška uloga poverena je iskusnom Džošu Brolinu („Nema zemlje za starce“, „Osvetnici“, „Dina“, „Skrivena mana“, „Sikario 1-2“, „Čovek zvani hrabrost“, „W“, „Vol Strit: Novac nikad ne spava“, „Američki gangster“, „Milk“, „Grad greha: Ubistva vredna“, „Gangsterski odred“, „Ljudi u crnom 3“, „Praznik rada“…). U glumačkoj podeli je i Olden Erenrajh, koji je već igrao sa Brolinom u istom filmu – u metafilmskoj komediji „Ave, Cezare!“ braće Koen; Erenrajha pamtimo i iz ostvarenja: „Medved na kokainu“, „Predivna stvorenja“, „Openhajmer“, „Nesrećna Džasmin“, „Solo: Priča rata zvezda“, „Stoker“, „Fer-plej“ (koji je sniman upravo u Srbiji), …, a tu je i veteranka Ejmi Madigan („Vatrene ulice“, „Polja snova“, „Mesta u srcu“, „Ujka Bak“, „Mračna polovina“, „Nestala bez traga“…). Direktor fotografije „Trenutka nestajanja“ je traženi Larkin Sejpl, glavni snimatelj bronih prestižnih muzičkih video-spotova popularnih izvođača u poslednjih petnaest godina, ali i direktor fotografije u filmovima „Sve u isto vreme“, „U ovom svetu se više ne osečam kao kod kuće“, „Čovek-perorez“, „Kin“, a Zek Kregor je, osim rediteljskih, scenarističkih i producentskih zaduženja, u slučaju „Trenutka nestajanja“ i jedan od autora muzike komponovane izvorno za ovaj film.
Foto: Blitz Film Srbija
Z. J.
