Juče je u MTS dvorani održana svečana beogradska premijera trilera „Impuls“, u kome glavnu ulogu tumači Dajana Gudić, američka glumica bosanskog porekla. Dajana Gudić rođena je u Sarajevu, kao dete se preselila u SAD, a već sa 15 godina otisnula se u svet modelinga. Pored toga što je uspešan model i diplomirana novinarka, Dajana Gudić je sve aktivnija u svetu filma kao glumica i producentkinja.
„Impuls“ donosi priču o novinarki Sofiji (Dajana Gudić) koja je zaokupljena teorijama zavere i sopstvenom borbom sa trumama iz prošlosti. Dok povezuje nekoliko ubistva u koje je umešana smrtonosna Teda (takođe je glumu Dajana Gudić), Sofija otkriva globalnu zavjeru čiji su akteri medijski moguli, političari i holivudska elita.
Film je režirao Patrik Flaherti, dok je scenario po ideji Dajane Gudić napisao Vil Hiršfeld. Glumačku ekipu predvode Gudićeva i čuveni Nik Kasavetes („Beležnica“, „Osveta na ženski način“), koji je bio i u ulozi producenta, a tu su i Miraj Grbić (sarajevski glumac poznat po komičnoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“), Pol Džohanson („Tri Hil“), Luis Ferinjo mlađi…
Otkud Dajana Gudić u svetu filma?
To se desilo sasvim slučajno. U Los Anđelesu živim već jedanaest godina, i dugo se bavim modelingom. Jednog dana mi se javio producent koji radi sa čuvenim glumcem Džemijem Foksom i pitao me da li želim da sarađujem sa njima. Uloga koji su mi ponudili nije bila previše zahtevna, glumila sam stjuardesu. Bila sam nervozna kako će sve ispasti, jer do tada nisam glumila, ali mi se to iskustvo na kraju veoma dopalo. Tada sam shvatila da mogu profesionalno da se bavim glumim, krenula sam na časove. Tako je sve počelo.
Kako se dogodio film „Impuls“?
Ideja se rodila tokom kovida. Bilo mi je dosadno, dosta sam čitala i istraživala. Shvatila sam da su mnoge tzv. „teorije zavere“ surova istina u Holivudu, i da se mnogo loših i strašnih stvari tamo dešava. Odlučila sam da napravim film o tome, jer ta tema nije dovoljno obrađivana. Napisala sam tritment, kostur priče, i po njemu je moj producent, koji je ujedno i pisac, razvio scenario. Bila sam u iskušenju i da režiram film, ali sam shvatila da za prvi put već imam dovoljno zaduženja, pošto sam glumila glavnu ulogu i bila producentkinja.
Kako je došlo do saradnje sa čuvenim rediteljem i glumcem Nikom Kasavetesom?
Nik i ja smo se upoznali na snimanju „Impulsa“. Njegov menadžer i ja se dobro poznajemo, i preko njega sam mu poslala scenario. Nik ga je pročitao i nazavao me telefonom. Tema ga je oduševila, našao je puno sličnosti između „Impulsa“ i filma na kome je tada radio, trilera „Bog je metak“. Rekao mi je da razmišljamo slično, da mu se mnogo dopada moja priča i da želi da sarađujemo. Ulogu negativca Zejna smo i pisali za njega, želeli smo da ga on glumi. Nik je ujedno bio i producent, bio je sa nama na setu svaki dan, imao je mnogo saveta, dosta nam je pomogao, čak je nekoliko puta imao i rediteljske sugestije koje smo rado prihvatili. On je veliki režiser i holivudska legenda, bilo je zadovoljstvo raditi sa njim.
Da li imate prilike da pratite srpsku i regionalnu kinematografiju?
Pratim koliko mogu. U Americi sam već dvadeset godina, tamo sam odrasla i ušla u svet filma. Ali jako volim Balkan. Bila sam na Sarajevskom filmskom festivalu, i na Dunav film festu u Smederevu, gde sam bila i jedna od članica žirija. To su divna iskustava, i sada koristim priliku da što bolje upoznam našu kinematografiju. Film Emilije Gašić „78 dana“ je divan, borila sam se kao član žirija da taj film u Smederevu dobije nagradu za glumu. Tako je i bilo, i naš domaći film je osvojio jednu lepu nagradu. Drago mi je što sam tome doprinela.
Šta dalje?
Trenutno, kao producentkinja, radim na tri različita projekta. Imam i neke glumačke ponude. Kad se u oktobru vratim u El Ej, razmisliću o svemu i možda i prihvatim neku od tih uloga. Ponuđena mi je i uloga žene koja se profesionalno bavi borilačkim veštinama, pa moram da krenema na treninge i naučim kako da tučem muškarce.
To nije loše znati.
Nije loše znati (smeh), ali videćemo. Imam „dobar“ problem, u smislu da imam veliki broj ponuda i mogu da biram.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Foto: Đorđe Bajić
