Јубиларни 10. ПАФФ – Панчево филм фестивал, међународни такмичарски фестивал дугометражног и краткометражног филма, биће одржан од 23. до 27. септембра на више локација у Панчеву.
Програм фестивала подељен у четири програмске целине,а највећи део програма чине остварења која ће своју српску премијеру имати управо на ПАФФ-у.Улаз на све фестивалске програме је бесплатан.
У главној дугометражној такмичарској селекцијиСветионици, биће приказано девет филмова, девет јединствених ауторских визија, које се крећу између стварности и фикције, проживљеног и измаштаног, сваодневнице и оностраног. Од Прага, Њујорка и конгоанске Гоме, преко аустријских аутопутева и грузијских планина, све до Канаде, Колумбије и Аргентине, филмови овогодишње селекције публици откривају нове просторе и пружају досад невиђене перспективе на феномене, догађаје и приче из различитих делова планете, спојене специфичном поетиком и спремношћу њихових ауторки и аутора да истражују нове форме филмског језика, изван свих ограничења и жанровских образаца.
У оквиру ове селекције биће приказан „Минимум Лове“ Маје Пенчич,који је светску премијеру имао на фестивалу у Јихлави, где је освојио награду за најбољу фотографију, а потом је приказан и на фестивалима Висионс ду Рéел у Ниону и Голден Априцот у Јеревану. У овој селекцији се издваја и „Блуе Херон“, дебитантски филм канадске редитељке Софи Ромвари, премијерно је приказан у Локарну, где је освојио Сwатцх Фирст Феатуре Аwард, а потом је на фестивалу TIFF у Торонту проглашен канадским открићем. Филм је касније уврштен и у чувени Цритерион Цоллецтион.
И међу осталим насловима налазе се филмови са значајним међународним признањима. „Тхе Нигхт Ис Фадинг Аwаy“ Рамира Сонзинијаи Езекиела Салинасаосвојио је Велику награду града Лисабона за најбољи филм на фестивалу Доцлисбоа, а потом и Велику награду на Јеоњу Интернатионал Филм Фестивалу. На истом фестивалу „Цхроновисор“ Џека Ауена и Кевина Вокераосвојио је награду за најбољи филм, након што је претходно приказан на Међународном филмском фестивалу у Ротердаму. На ИФФР-у је своју премијеру имао и „Фирст Даyс“ Кима Аламанда и Михаела Карера.
На овогодишњем Берлиналу, у селекцијама Панорама и Форум, светске премијере имала су три филма из програма Светионици: „Лондон“ Себастијана Брамесхубера, који је потом освојио главну награду на угледном фестивалу документарног филма Цинéма ду Рéел у Паризу, „Троп ц’ест троп (Еноугх ис Еноугх)“ Елизеа Савасавеи „Пиедрас прециосас (Гемстонес)“ Симона Велеза.
Жанровски разноврсна селекција Светионици значајан простор даје и документарном филму. „Минимум Лове“, „Троп ц’ест троп (Еноугх ис Еноугх)“ и „Тхе Wинд Блоwс Wхеревер Ит Wантс“ различитим ауторским приступима говоре о савременим друштвеним изазовима, од ратних сукоба и друштвених промена до односа прошлости и садашњости. Посебно се издваја „Тхе Wинд Блоwс Wхеревер Ит Wантс“ Ивана Бојка, једноставна и визуелно прелепа нарација о традиционалној миграцији грузијских сточара и њихових стада, снимана током 16 месеци и без дијалога. Филм је светску премијеру имао у селекцији Луминоус на ИДФА фестивалу у Амстердаму.
На другом крају спектра налазе се филмови који су утемељени у фикционалним формама и препознатљивим жанровским поступцима, које се међутим користе као полазиште за проналажење личног креативног израза и нових могућности за наративне спојеве, што на крају доводи до забавне деконструкције тих жанровских постулата. Такав је „Пиедрас прециосас (Гемстонес)“ Симона Велеза, својеврсни анти-трилер који кроз нелинеарну структуру, минималистичку глуму и изражену визуелну естетику изнова тумачи жанр гангстерског филма.
Између документарног и играног филма налазе се хибридне, докуфикционалне форме, које у селекцији представљају „Лондон“ и „Цхроновисор“. „Лондон“ кроз сусрете странаца током заједничких вожњи аустријским аутопутем доноси минималистички портрет савремене Европе, док „Цхроновисор“ спаја документарни колаж, академски ноир и хорор-мистерију кроз причу о филозофкињи Беатрис Курте и мистериозном уређају који наводно може да фотографише прошлост.
Експериментални део селекције представља „Фирст Даyс“ Кима Аламанда и Михаела Карера, аудиовизуелна поема која без дијалога прати две душе између овог света и оностраног, ослањајући се на пејзаж, покрет, светлост и атмосферу.
Међу темама филмова који чине такмичарски програм Светионици публика тако може пронаћи скоро све оне осећаје, судбине и односе који прате људски живот а самим тим и условљавају токове цивилизације – рат и његове последице, миграције и расељавање, породичне везе, Пример за то су „Троп ц’ест троп (Еноугх ис Еноугх)“ који сведочи о животу становништва Гоме усред рата, „Минимум Лове“ кроз разговоре младих у Прагу отвара питања љубави, секса, феминизма, рата и климатске кризе, док „Блуе Херон“ прати породицу чији се нови почетак на острву Ванкувер суочава са све проблематичнијим понашањем најстаријег детета.
Названа по панчевачким светионицима на ушћу Тамиша у Дунав, селекција је и својеврсна метафора: ови филмови не нуде готове одговоре, већ осветљавају различите делове света и подстичу нас да га погледамо из нове перспективе.
Панчево Филм Фестивалод 2014. године организују филмски радници и радници у култури из Панчева и околине, окупљени око удружења Панчевачки филмски фестивал, а реализује се у партнерству са Културним центром Панчева, а фестивал су подржали Град Панчево, Фондација Хартефакт, Делегација ЕУ у Србији, Европска кућа, Аустријски културни форум, Амбасада Швајцарске у Београду и други пријатељи манифестације.
Више о програму ускоро на сајтупанцевофилмфестивал.рси друштвеним мрежама фестивала.
