На предстојећем, 19. по реду Међународном фестивалу документарног филма БЕЛДОЦС у Београдуовдашњу премијеру забежииће и документарни филм дугог метра „Сјети се моје пјесме“ауторки Јелена Босанац и Тања Брзаковић, које су у случају тог филма уједно и сценаристкиње и редитељке.
Кратак синопсисоткрива следеће: Кафана „Јаблан” је била симбол „братства и једнакости”; објекат у коме су се окупљали људи различитих генерација, образовања, где националност и вера нису играле никакву улогу. Ипак у „Јаблану” се догодила прва пуцњава између Срба и Хрвата, која је наговестила промене. Актери филма сведоче о томе како је место љубави и весеља у року од пар месеци постало објекат мржње и деструкције.
Јелена Босанац, једна од редитељки, рођена је крајем осамдесетих година прошлог века, пар километара од познате гостионе, да би само пар година касније, због рата, породица заувек напустили тај крај. Када је 2003. године, први пут након југословенских ратова ишла у посету родном месту и фамилији у Хрватској, њени родитељи су успут говорили – „видиш ову куц́у, ту је живела мама, видиш ову, ту је била тетка, а овде… а тамо… А сада ц́еш видети где смо ми ишли у провод, где је била најбоља забава и музика – ОВДЕ”. „Овде” је била рушевина на крају села, сабласт покрај пута, која је оставила тако снажан утисак, из кога се 13 година касније родила идеја за филм.
Тања Брзаковиц́, друга редитељка, одрастала је осамдесетих у Београду, слушала панк и рок, и презирала народну музику. Ипак током истраживања за филм схватила је да сец́ања актера нису директно везана за музику и провод у „Јаблану“, него за време и дух тог времена, који су мислили да живе. Комбинација Јеленине емотивне везе с овом приц̌ом и Тањине потраге за истином у сец́ањима савременика, су, кажу и истичу, полазиште за ово филмско путовање кроз простор и време.
Јелена Босанац и Тања Брзаковићсу сценаристиње и редитељке, а директор фотографије је Бошко Ђорђевић, док је сниматељ архивског материјала био Жељко Фелбар. Монтажерка је Хрвослава Бркушић, а за звук је задужен био Хрвоје Никшић.
Филм је настао као копродукција Хрватске и Србије, односно, продуцентских кућа Рестарт и Талас филм, уз подршку Хрватског аудиовизуалног центра и Филмског центра Србије. Продуценти филма су Вања Јамбровић и Небојша Миљковић.
Овај филм је сниман у периоду између 2021. и 2023. у селу Југово Поље. „Сјети се моје пјесме“ траје 61 минут, а светску премијеру је имао на фестивалу ЗагребДоx у главном граду суседне нам Хрватске средином претходног месеца.
Фото: Бошко Ђорђевић;приватна архива
Зоран Јанковић
