„Реституција, или, сан и јава старе гарде“,најновији филм Желимира Жилника, заслужног ветерана и легенде српског, југословенског, европског и светског артхаус филма, закључно са 21. новембромбиће на редовном репертоару Дворане Културног центра Београда, а свако вече пројекција ће почињати у истом термину – у 20. часова.
Тај је Жилников филм светску премијеру имао зимус, у оквиру „Форума“, званичног програма престижног Берлинског филмског фестивала. У питању је дугометражни играни филм, енглески наслов гласи Еигхтy Плус), и настао је као већинска српска и мањинска словеначка копродукција. Да подсетимо, Жилникови „Рани радови“ су 1969. године овенчани Златним медведом управо на Берлинском филмском фестивалу, а на том фестивалу су својевремено приказани и његови филмови „Марбле Асс“, који је тамо награђен признањем Теди (Теддy) за најбољи квир филм, и „Инвентар“ (Инвенторy).
Изложен у пар реченица кратак синопсистог филма гласи: После шест деценија живота у Немачкој, остарели џез пијаниста Стеван врац́а се куц́и у Србију. Након дугог правног процеса, а у склопу процеса реституције, влада потврђује да он може да наследи запуштену вилу коју су му раније завештали његови родитељи. А онда низ сусрета и окупљања отвара неочекивано ново поглавље у Стевановом животу…
Жилник је овај свој нови филм појаснио следећим речима: „Бићу задовољан ако се Осамдесет плус покаже као духовитии проницљив друштвени портрет породичне политике, идентитета и припадности. Како наш главни јунак Стеван тражи свој пут по колоплету практичних и емоционалних захтева његове садашње ситуације, радо се присец́ајући свог некадашњег живота у предратној Југославији, он се и поново повезује са својом породицом са више генерација, набово распламсава стара пријатељства, па чак и доживљава ново романтично занимање за певачицу из ноц́ног клуба, а са којом је некада делио бину. Овај филм представља комбинацију документарног реализма и наративне фантастике са непрофесионалним глумцима, а хибридни естетски циљеви филма су стварање визије живота старијих у постсоцијалистима, у транснационалном и хипертрансакционом свету у коме живимо.“
Редитељ је поменути филм режирао по сценарију који је написао са Тањом Шљивар. Директор фотографије је Јован Милинов, филм је монтирао Вук Вукмировић, а за дизајн и микс звука задужен је био Александар Стојшин. Сценографкиња је Ивана Јанчић, а костимографкиња Романа Кнежевић. У филму играју: Милан Ковачевић, Миливој Киждобрански, Вера Хрћан Остојић, Мирјана Гардиновачки, Лидија Стевановић, Радоје Чупић, Нина Стаменковић, Катхарина Гуалтиери, Бојан Јовић.
Продуценткиња је Сарита Матијевић Жилник, а копродуценти Желимир Жилник, Миха Чернеци Јожко Рутар, док је Синиша Боканпридружени продуцент. Настанак филма подржали су Филмски центар Србије, Словеначки филмски центар, Медиа Цитy и Цхрyсаллис Феллоwсхип.
У продуцентском смислу, овај филм, је дело кућа Плаyгроунд Продукција, Жиник продукција, Трамал Филм и Старагара. За дистрибуцију и продају права стара се кућа ЕXПОБЛВД ЛЛЦ. Филм траје 118 минута.
Желимир Жилникје током своје богате каријере створио више од педесет дугих и кратких филмова, који су приказивани на филмским фестивалима широм планете, а уврштени су у архиве разних референтних институција такође у свим крајевима света.
Зоран Јанковић
