Овогодишњи, 31. Фестивал ауторског филмау Београду биће одржан од 21. до 28. новембра. На конференцији за медије одржаној у мтс Дворани о програму, али и изазовима одржавања фестивала, говорили су Срдан Голубовић, селектор и председник Савета фестивала, Срђан Вучинић, уметнички директор и Милена Дебељковић Секулић, оперативна директорка фестивала.
Срдан Голубовићје на почетку свог обраћања истакао да се фестивал, сада већ традиционално, одржава у друштвено изазовним околностима: „Фестивал се, некако традиционално, дешава у турбулентном времену. Ове године изазова је вероватно више него ранијих, и овогодишњи фестивал можда највише подсећа на прва издања из средине деведесетих.“
Голубовић је додао да, упркос свему, ФАФ и даље има важну улогу у културном животу Београда: „За ових 30 година, Фестивал ауторског филма постао је важан део живота Београда и потреба – како ауторима, тако и гледаоцима. ФАФ је за многе од нас прозор, излаз, доза кисеоника, макар као привид неког нормалног живота.”
Говорећи о фокусу фестивала, Голубовић је истакао да је ове године посвећен домаћим ауторима: „Имамо више домаћих и регионалних аутора, као и мањинских копродукција него ранијих година. Фестивал се ове године одржава без подршке Министарства културе и града Београда, искључиво захваљујући средствима из Медиа Креативне Европе, Мреже фестивала Јадранске регије, Ерсте банке, Француске амбасаде и Француског института.“
Он је представио и филмове који отварају и затварају фестивал: „Фестивал отвара „Како је овде тако зелено?“ Николе Лежаића, познатог по „Тилва Рош“, а затвара „Yуго Флорида“ Владимира Тагића. Иако филмови имају одређене тематске сличности, редитељски сензибилитет и доживљај света су потпуно различити.“ Надовезао се и на забрињавајуће стање у домаћој кинематографији: „Ово је једна од првих година у којој није расписан конкурс Филмског центра Србије. То практично значи да је филмским ствараоцима, као и уметницима из других области, ускраћено право на рад. Више него икада раније, сви ми који се бавимо културним манифестацијама имамо обавезу да подржимо уметнике који са великим напором и страшћу стварају филмове.“
Ове године, Фестивал ауторског филма представиће најзначајнија остварења савременог светског филма, међу којима су „Један обичан инцидент“ Џафара Панахија, добитника Златне палме у Кану, „Сират“ Оливија Лашеа, „Тајни агент“ Клебера Мендонса Фиља и „Снови“, добитник Златног медведа у Берлину.
У такмичарском програму наћи ће се три домаћа филма: „Ветре, причај са мном“ Стефана Ђорђевића, „Сорелла ди Цлаусура“ Иване Младеновићи „Линије жеље“ Данета Комљена. Посебна пажња посвећена је и регионалним ауторима: ту су филмови Хане Јушић, македонски „ДЈ Ахмет“ и „Отапање владара“ Ивана Салатића.
Голубовић је истакао и посебне пројекције у част великих личности српске и југословенске кинематографије: „Посебно издвајамо „Мачији крик“Сање Живковић, по последњем сценарију Горана Паскаљевића. Филм ће бити приказан ван конкуренције и подсећа на великог редитеља, а продуцирао га је његов син Владимир Паскаљевић.“
Један од кључних догађаја биће и пројекција рестауриране верзије филма Емира Кустурице„Отац на службеном путу“, у част 40 година од освајања Златне палме у Кану.
Срђан Вучинић, уметнички директор фестивала, осврнуо се на значај ФАФ-а у изазовним временима и дилему око његовог одржавања: „Био сам уверен да фестивал треба да се одржи и после бомбардовања 1999. и током пандемије 2020. Данас, 2025, нисам сигуран, али опет не бих био сигуран ни да је отказивање права одлука. То је једна Хамлетовска дилема између бити или не, где постоји једно велико ништа и једно мало нешто, које ће можда неком, ко је данас студент, задржати слике из ових филмова у сећању за неких 20 година и можда му нешто значити.“
Вучинић је нагласио и конкретне разлоге побуне ФАФ-а – прошлогодишњи јубиларни 30. ФАФ, који има значај у култури Београда од 1994. године, од Секретаријата града Београда добио је нула динара, а ове године ни Министарство културе такође није подржао фестивал. Он ово види као део ширег система који „жели да сруши културу Србије, а пре свега Београда, и угрози опстанак кључних фестивала попут Битефа, Феста и Мартовског фестивала“.
„ФАФ ће се одржати упркос томе – јер је синоним културе у Београду,“закључио је Вучинић.
Милена Дебељковић Секулић, оперативна директорка фестивала, представила је детаље везане за куповину улазница и сале у којима ће бити приказан овогодишњи програм: „Поред мтс Дворане и Дворане Културног центра Београда, филмови ће бити приказани у Арт биоскопу Коларац, Југословенској кинотеци (Узун Миркова), Cine Grand Биг Раковица, а враћамо се и у Дом културе Студентски град. Програм ће бити приказан и у Нишу, у биоскопу Делта Планет Cine Grand Ниш.“ Дебељковић је истакла да је фестивал успео да одржи обим сличан ранијим издањима: „Ове године имамо 80 филмова, што је врло фасцинантно.“
У жирију главног такмичарског програма ове године су: Иља Крижановски, руски редитељ, Амра Бакшић Чамо, продуценткиња и оснивачица ЦинеЛинк Сарајево и Горан Богдан, глумац.
Овогодишњи, 31. ФАФ су подржали: Потпрограм MEDIA програма Креативне Европе, Мрежа фестивала Јадранске регије, Ерсте Банка, Амбасада Француске и Француски институт у Србији.
Улазнице за филмове могу се набавити на благајнама биоскопа, и преко сајта мтс Дворане: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf
Више информација о целокупном програму фестивала биће ускоро доступно на сајту и друштвеним мрежама фестивала.
ФОТО: Тања Дробњак, дозвољено објављивање
