Данас је за медије одржана конференција поводом свечане премијере српског филма„Како је овде тако зелено“ Николе Лежаића, која ће 21. новембра одржати на самом отварањуреномираног, 31. Фестивала ауторског филмау Београду, а одмах након тога наћи ће се и на редовном биоскопском реперотару.
Аутобиографска драма редитељ и сценариста познатог по свом првом дугометражном филму „Тилва Рош“ доноси причу о Николи који као филмски редитељ заглављен у свету реклама, купује стари комби како би га преуредио у кампер и сања о породичним путовањима са супругом и ћерком која ускоро треба да се роди. Када сазна да би посмртни остаци његове покојне баке, избеглице из рата, могли да буду враћени у њено родно село у Далмацији, креће на пут са оцем, Мирком (74), који се након 25 година враћа у породичну кућу. Током путовања, Никола стиче неочекиване увиде о родитељству, породици, пролазности времена и магловитој природи сећања.
„Овај филм, десио се из нужде више него из неке жеље заправо за филмом, пошто сам га писао док сам седео у корони две недеље, након што ми је тата умро од короне, а ја нисам могао да му одем на сахрану и онда сам рекао себи, океј, ајде да направимо неку компензацију,“ навео је редитељ Никола Лежаићкоји истиче да је процес одабира глумаца који ће тумачити у филму његове ближње био занимљив. „Распитивао сам се ко би то могао да буде, гледао филмове из региона. Срећом имамо много више сарадње него раније.“
У филну играју и Изудин Бајровићкао Николин отац, Бранка Катићкао Николина сестра, Сњежана Синовчић, Леон Лучев, Стојан Матавуљи други, а у улози самог Николе нашао се Филип Ђурић, глумац кога смо недавно гледали у упечатљивој улози у филму „За данас толико“.
„Интересантна перспектива да баш тумачите редитеља који режира филм,“ навео је глумац додајући да иако је један од предходних услова био да не снима филмове чији лик подразумева провођење времена у колима, улогу Николе радо је прихватио „Мени говори да је та емотивност која се појављује у сценарију превагнула да снимим тај филм иако се већински снима у колима“ додао је кроз шалу.
На питање о сећањима на тај неки период младости који је такође у филму истакнут, Ђурић додаје да осим носталгије кроз улогу, постоје и други слојеви који су такође емотивни „Архетипски однос који су уписани у том сценарију, релације у тим породичном односима,“ додао је он.
Глумица Добрила Стојнић, која тумачи лик Миљке, рођаке из Далмације, рекла је током конференције да јој је за припрему улоге много помогла фотографија на којој је лик који тумачи, а сам дијалект за глумицу није представљао порблем, јер јој је бака из Далмације и сама се кроз филм сетила свог детињства.
„Схватила сам, колико је универзална та тема, јер имамо расположења, осећања која ми не умемо да дефинишемо неки пут. Зашто си неки пут тужан и зашто осећаш неке мирисе и нешто друго. Понекад не знамо тачно одакле су нам корени и која су нам све далека порекла. И онда се појави једно само једно најзеленије место на свету. Не знаш шта ти фали, а фали ти то, тако једно зелено место.“
Филм је снимљен у копродукцији Србије, Хрватске и Бугарске, а продуценткиња Маша Леронаводи да се филм снимало две недеље у Београду, две недјеље у Далмацији, и да је било забавно:
„Копродукције знају да буду компликоване зато што постоје разни услови. Врло често смо принуђени да радимо с људима са којима никада нисмо имали прилике да радимо, да бисмо испоштовали копродукцију. Међутим, овде је то било толико природно, имамо велики број хрватских глумаца, затим што се тиче Бугарске екипе, све је било врло спонтано и они разумеју менталитет и сви смо се поклопили.“
Филм „Како је овде тако зелено“ имао је светску премијеру на филмском фестивалу у Карловим Варима. Овенчан је са три награде на престижном фестивалу у Пули, од којих и награда за најбољег глумца. На фестивалу у Херцег НовомЛежаићев филм освојо је Златну мимозу за најбољу режију.
Након домаће премијере на 31. ФАФ-у филм ће се од 27. новембра наћи на редовном биоскопском репертоару.
Фото (са прес-конференције): Тања Дробњак
Призори из филма: Александар Павловић
З. Ј.
