На управо завршеном 38. издањуБолзано Филм Фестивала Бозен (БФФБ) уИталији, међународни жири доделио јеГлавну награду за најбољи филм у такмичарском програму остварењу „Ветре, причај са мном“ у режији Стефана Ђорђевића.Ова престижна награда додељена је од стране Аутономне покрајине Болзано, уз новчани износ од 7.000 евра.
У образложењу жирија наводи се да филм представља „интимни дневник, породични албум, колективну причу и лирски омаж природи“, у којем се бришу границе између епоха, жанрова и самих облика живота – људских, животињских и биљних. „Ђорђевић је успео да личну причу о губитку претвори у филмско дело које је истовремено скромно и величанствено, снимљено на маленом простору који пред гледаоцем прераста у читав свет“, закључује жири.
Инспирисан личним искуствима редитеља, филм прати Стефана, који се враћа кући како би са породицом прославио бакин рођендан, први пут након смрти мајке Неце. Вођен жељом да заврши филм о својој мајци и да помогне повређеном псу, повратак кући постаје почетак његовог путовања ка исцељењу. Филм је инспирисан стварним животним искуствима редитеља, а у њему глуме чланови његове породице, који помажу у завршетку радова на Нециној камп приколици.
У филму играју: Негрица Ђорђевић, Стефан Ђорђевић, Бошко Ђорђевић, Ђорђе Давидовић, Будимир Јовановић, Љиљана Јовановић, Марина Давидовић, Видак Давидовић, Ана Петровић, Јана Михајловић, Јаков Михајловић, и пас Лија.
Директор фотографије је Марко Брдар, монтажери су Томислав Стојановићи Драган вон Петровиц, сценографкиња Драгана Баћовић, костимографкиња Биљана Гргур, сниматељ звука Бојан Паликућа, композитор Иван Јудаш, Јулиј Зорникје био задужен за дизајн и микс звука, Савина Смедеревацје извршна продуценткиња, док је Милица Томовићбила супервизорка режије.
Филм „Ветре, причај са мном“ настао је у копродукцији Србије, Словеније и Хрватске, и представља још једно с је нажно ауторско остварење у филмографији Стефана Ђорђевића, познатог по поетичним и визуелно упечатљивим филмовима који се баве личним, друштвеним и еколошким темама.
Филм је продуциралаДрагана Јововић, за продуцентску кућу Нон-Алигнед Филмс. Поред ње, продуценти су иСтефан Иванчић, Огњен Главонићи Стефан Ђорђевић(Катунга), а копродуцентиВања Јамбровић(Рестарт, Хрватска),Јожко Рутар(СПОК Филмс, Словенија) и Миха Чернец(Старагара, Словенија).
Филм је подржан је од стране Филмског центра Србије и Министарства културе Републике Србије, Медија фонда Европске уније, Словенског филмског центра и Виба филма, Хрватског аудиовизуелног центра и швајцарског фонда Висион Суд Ест. У фази постпродукције учествовао је у оквиру индустријског дела програма Лес Арцс Wорк ин Прогресс где је освојио специјално признање жирија, као и у програму радионице Фирст Цут Лаб РЕ-АЦТ 2023.
Стефан Ђорђевићје рођен 1987. године у Бору. Упознаје се са светом филма тумачећи једну од две главне улоге у филму „Тилва Рош“ Николе Лежаића. „Тилва Рош“ је био номинован за Европско откриће од стране Европске филмске академије. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду. Дипломирао је са кратким играним филмом „Камен у руци“ у режији Стефана Иванчића, који је премијерно био приказан у АЦИД програму Канског филмског фестивала. Режирао је кратки играни филм „Последња слика о оцу“, који је селектован на преко 50 интернационалних фестивала и награђен је на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, ФАФ-у и другим. Кратки документарни филм „Портрет умирућег џина“ је приказан на смотри Венецијанског Бијенала архитектуре 2021. у склопу српског павиљона и имао је премијеру на фестивалу ФИПА ДОЦ.
Фото: Промо
З. Ј.
