Stigla je „Nevesta“ na repertoar bioskopa, i, ako ćemo iskreno, odavno na velika platna nije projektovan jedan tako ekstravagantan studijski film. U kom smislu ekstravagantan? U gotovo svakom zamislivom. Megi Džajlenhol se nije štedela i nije suzdržavala – snimila je film kakav je želela bez – čini se – ikakvih kočnica, ponudivši svoju pankersko-feminističku reinterpretaciju priče o Frankenštajnovom čudovištu i njegovoj nevesti, začinjenu poetikom tridesetih godina 20. veka, uz estetske tragove Dejvida Linča i Pedra Almodovara.
Njene ambicije su ogromne i delimično su je pojele, tako da je rezultat – očekivano – prilično neujednačen. Ovo svakako jeste film koji će podeliti i publiku i kritiku – tu nema dileme. Lično sam uživao gledajući ga, ali potpuno razumem zašto će mnogima biti previše. „Nevesta“ ne zna kad treba da stane i ne želi da stane.
Radnja nas vodi u Čikago tridesetih godina prošlog veka, gde usamljeno čudovište po imenu Frank – skraćeno od Frankenštajnovo čudovište (Kris Bejl, skriven ispod slojeva maske) očajnički želi partnerku sa kojom će deliti večnost. Na njegovo insistiranje, naučnica dr K. Eufronijus (Anet Bening) oživljava nastradalu Ajdu, posrnulu ženu koju je, na sve to, zaposeo duh Meri Šeli – autorke „Frankenštajna“. Nevesta se ne seća svoje prošlosti i uskoro se pretvara se u buntovnu figuru koja prkosi i društvu i svojim tvorcima. Franku to ne smeta, čak mu se i dopada i njih dvoje kreću na putovanje, od Čikaga do Njujorka, pa sve do Nijagarinih vodopada, usput se pretvorivši u nemrtve verzije Boni i Klajda.
Ulogu Neveste tumači Džesi Bakli, čija divlja i ekscentrična energija nosi film. Problem je što priča pokušava da spoji previše toga – horor, gangsterski film, satiru i feministički manifest – pa narativ često deluje haotično. Vizuelno, film je raskošan i stilizovan, s tim da scenario ne uspeva – ili možda čak i ne želi – uvek da zadrži fokus, naročito u drugoj polovini kada se sve pomalo raspada.
Ipak, hrabrost ovakvog autorskog rizika svakako zaslužuje poštovanje. Prema tome, ako ste raspoloženi za reskir i uvrnutost, preteranost i bizarnost – „Nevesta“ vas čeka. Ne mogu da garantujem da će vam se film dopasti, ali mogu nešto drugo – da ga nećete zaboraviti.
Đorđe Bajić
