Филм „Курак“, уврштен је у званични програм једног од највећих светских филмских фестивала, у Бусану, у Јужној Кореји, што је свакако велики успех за све укључене у овај пројекат али и за српску кинематографију.
Милош Ђукелић, српски копродуцент овог филма нам објашњава како је дошло до ове неубичајене копродукције која је резултирала великим успехом за нашу кинематографију. „Једна од главних продуценткиња овог филма Катерина Тарбо-Игнатенко, је након избијања сукоба у Украјини и Русији једно време живела у Београду. Предложила ми је сарадњу на овом филму али сам у почетку био скептичан и деловало ми је да тешко да ћемо извести тако ‘егзотичну’ копродукцију. Скоро да нисам имао идеју ни где је Киргистан, али ми је било интригантно да сазнам више о људима који тамо живе и како живе. Редитељка филма, Ерке, је такође била врло убедљива. Објашњавала ми је зашто је такав филм битно снимити и све нијансе и контрасте тог азијског друштва. Пар година смо тражили партнере посећујући филмске маркете и фестивале попут Кана и Берлина и пријављивали се на конкурсе и разговарали са потенцијалним копродуцентима. Вероватно када вас нешто занима, нађете и начина да се оствари. А тема овог филма, људска права, положај и проблеми жена у патријархалном друштву, корупција и занимљиве локације, одлични глумци за нас необичног изгледа су ме заиста инспирисали. Завршило се тако што смо снимали у сред хладне зиме у Бишкеку, у Киргистану, у занимљивој али и суровој постсовјетској архитектури у овој азијској републици где је Ислам већинска религија. Визуелно интересантан филм, естетика која подсећа на филмове Вонг Кар Ваија, са фрагментарном нарацијом. Да бисте схватили колико ништа није било једноставно и обично, један од новинара по чијем чланку је једна од прича базирана, ухапшен је у току снимања што је био први шок, а онда нам се десила и трагедија да један од коредитеља се изненада разболи и премине док смо монтирали.”
Већ сам списак партнера из Киргистана, Србије, Француске, Швајцарске, Луксембурга, Холандије и Италије укључених у копродукцију довољно говори о комплексности али и атрактивности пројекта. Куриозитет је да након премијере филма „Нестанак Јозефа Менгелеа“ у званичном програму Кана, српског хорор филма „Кармадона“ у програму Торонта, трећи филм који наш Милош Ђукелић потписује као продуцент, ангажовани артхаус филм „Курак“, ће своју светску премијеру имати на још једном од највећих филмских фестивала, овог пута највећег азијског, у Бусану, у Јужној Кореји 21. септембра, и после тога имати још четири пројекције на овом фестивалу.
Заснован на истинитим догађајима, неколико прича о обесправљивању жена уско су испреплетане, утичу једна на другу и одвијају се у контексту традиционалног, патријархалног друштва савременог Киргистана, што на крају резултира низом трагчних исхода. Стварност савременог Киргистана, упркос статусу ‘секуларне државе’, обележена је насиљем, хипокризијом и раширеним кршењем права жена, које и даље остају друштвено најнезаштићенији део популације. У условима агресивне пропаганде и патријархалне и радикалне религијске идеологије, идеје феминизма у Киргистану се поистовећују са популаризацијом ЛГБТQ+ заједница, отворено се критикују, а правосудни систем у већини случајева стаје на страну убица и силоватеља.У режији Киргистанке Ерке Ѕхумакматовеи у току постпродукције преминулог Емила Атагелдијева, „Курак“ је не само занимљив као успешна копродукција егзотичних и први пут продукцијски повезаних земаља него и веома битан за савремене проблеме и друштво и борбу за људска права, борбу против корупције и пре свега права жена не само Киргистана.
Фото: Ред Продуцтион
З. Ј.
