Београдска куча Ред Боxнаставља са објављивањем истински несвакидашњих издања у вези са филмом, историјом филма и филмском еститиком. Тако су сада у књижарској понуди и следећа два издања из пера легендарних синеаста крајње особених израза и светског угледа – „Онај који има љубав у стомаку“ Рајнера Вернера Фасбиндера(с поговором Милана Прибишића)и „Акција – Случај Стевица Марковић“ Анџеја Жулавског.
„Онај који има љубав у стомаку“
Ови есеји су, уз бројне интервјуе које је давао током живота, најдиректнији дискурзивни увид у контроверзну личност, уметнички гениј и дечачки анархичну радозналост једног од најзначајнијих уметника Немачке двадесетог века.
О књизи
„Фасбиндерови есеји, критике и кратке забелешке, од којих су неки окупљени у овом зборнику, драгоцени су зачин за све како критичаре, тако и љубитеље Фасбиндеровог позоришног и филмског опуса, у потрази за материјалом који ће приближити и појаснити овог лудог момка (западно)немачке уметничке сцене. Ови есеји су, уз бројне интервјуе које је давао током живота, најдиректнији дискурзивни увид у контроверзну личност, уметнички гениј и дечачки анархичну радозналост једног од најзначајнијих уметника Немачке двадесетог века. Језик којим пише ове текстове је директан, говорни језик који се користи у разговору с пријатељима или колегама. То је језик који нам омогућава да непосредно комуницирамо с Фасбиндеровим схватањем филмова и њихових редитеља, политичких и друштвених проблема, те личних опсесија. У неким од ових текстова Фасбиндеров увид у проблем или предмет којим се бави остаје нејасан или двосмислен, али у томе је и њихова велика драж – они су попут фрагмената истргнутих из дневника једног уметника или кришом снимљених аудио записа који су сада доступни јавности.“ – Милан Прибишић
О аутору
Рајнер Вернер Фасбиндер(1945-1982) је био немачки аутор филмова, позоришних текстова и представа, поезије и прозе и бројних есеја и интервјуа које је давао новинарима из различитих медија као извор за своју бриљантну уметничку и интелектуалну аутобиографију. За тридесет и седам година живљења на нашој планети Фасбиндер је успео да уради толико тога: Више од четрдесет дугометражних филмова снимљених између 1969 и 1982 године, седамнаест, а можда и више јер се његови рукописи још увек проналазе по разним фиокама, позоришних комада међу којима су оригиналне драме, његове адаптације позоришних класика попут Софокла, Лопе де Вега, Голдонија и Гетеа, радио драме, бројна редитељска и глумачка остварења на позоришним сценама Западне Немачке, збирки младалачке поезије и прозе, као и зборник есеја и критика, јер је рад био његова омиљена дрога.
„Акција – Случај Стевица Марковић“
Сценарио Анџеја Жулавскогинспирисан убиством Стевице Марковића. Сценарији попут овог су као скелети диносауруса у музеју. Човеку остаје само да замишља како су могли изгледати. Читаоче, искористи овај немогући филм, подели главне улоге како хоћеш, живим или мртвим глумцима. То с којим ће успехом одиграти своје улоге зависи само од твоје маште.
О књизи
Иако „Акција“ никада није стигла пред камере, Жулавски је касније снимио филм о љубавном троуглу који се одиграва у свету кинематографије, са криминиалним и политичким последицама: Јавна жена (Ла Фемме Публиqуе, 1984). Али, међу насловима које потписује Жулавски, један други се још више ослања на случај Марковић, и то његов деби на француском језику: Важно је волети (Л’импортант ц’ест д’аимер, 1975). Филм говори о фотографу који позајмљује новац од гангстера да би финансирао на пропаст осуђену поставку Ричарда ИИИ, где главну улогу треба да игра порно-глумица у коју је заљубљен. Фотограф познаје гангестере зато што га унајмљују да прави порнографске фотографије, али и да иза шпијун-огледала фотографише учеснике оргија, што ће потом послужити за уцену. Жулавски је тврдио да је познавао Марковића, а помиње и њега и скандал у свом аутобиографском роману из 1992. године, У очима тигра (W оцзацх тyгрyса).
Оригинални сценарио се тренутно налази у Француској Кинотеци и објављен је једино у Србији. Прошла је готово деценија од смрти Жулавског, дакле десет година у којима је било извесно да од њега не можемо ишчекивати више филмова. Сценарији попут овог су као скелети диносауруса у музеју. Човеку остаје само да замишља како су могли изгледати. Читаоче, искористи овај немогући филм, подели главне улоге како хоћеш, живим или мртвим глумцима. То с којим ће успехом одиграти своје улоге зависи само од твоје маште.
О аутору сценарија
Анџеј Жулавски(1940–2016) је био пољски филмски редитељ и писац, који је своју каријеру започео шездесетих као асистент Анџеја Вајде. Дебитовао је 1971. са филмом Трећи део ноћи. Сценарио за тај филм писао је заједно са својим оцем, Мирославом Жулавским, који је био писац. Његов други играни филм,Ђаво(1972), био је забрањен у комунистичкој Пољској и бункерисан петнаест година. Продукција филма На сребрној земљи, наредног пројекта Жулавског, који представља екранизацију првог дела Лунарне трилогије његовог праујака Јежија Жулавског, кренула је 1976. године, али је убрзо након тога прекинута од стране пољских власти. Тек 1988. Жулавски је коначно довршио овај филм. Филмове Жулавског крактеришу експлозија емоција, љубавни троуглови и естетика шока испуњена осећајем ониричких кошмара, нелагоде, немира и беса. Најпознатији филм Анџеја Жулавског је Опседнутост(1981) за који је главна глумица Изабел Ађани добила француског Цезара.
Кућа Ред Боxје раније на тему филма и филмологије објавила и ове наслове: „Разговори: Ное, Жулавски, Кроненберг, Фасбиндер, Ходоровски, Балабанов“, „Логика слика“ Вима Вендерса, „Текстови не о филму“ Виктора Шкловског, „Делон“ Зинаиде Пронченке, „Хофманијана“ Андреја Тарковског, „О глуми без глуме“ Богдана Диклића(треће, измењено и допуњено издање)…
Зоран Јанковић
