Nakon svečane premijere u renoviranom „Centru Sava“, poslednjeg dana oktobra 2024. godine, u redovnu bioskopsku distribuciju ušla je „Izolacija“ Marka Backovića, triler u kome glavnu ulogu tumači Miloš Biković.
Radnja „Izolacije“ smeštena je u zabačenoj naučnoj stanici u šumi, u koju stiže istraživač Jovan (Biković) kako bi proučavao ponašanje divljih životinja. Jovan uskoro shvata da nije sam, a niz jezivih događaja će ga prisiliti da počne borbu za goli život. Samo, nije sve onako kako na prvi pogled izgleda…
Pored Bikovića, u glumačkoj podeli „Izolacije“ su Miodrag Miki Krstović, Milena Predić, Milutin Dapčević i Mladen Andrejević, dok je zapaženu epizodu ostvarila Anđela Jovanović. Scenaristi filma su reditelj Marko Backović i producent Marko Jocić, a ostatak autorskog dela ekipe čine direktor fotografije Ðorđe Stojiljković, montažerka Nataša Pantić, scenografkinje Sanja Bulat i Katarina Plavša, kompozitor Nikola Jeremić i kostimografkinja Jelena Đorđević. Na filmu su sarađivale produkcijske kuće Viktorija Film, Archangel Digital, Livada Produkcija, LMC i Talking Wolf Productions, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Telekoma Srbija, Filmskog centra Srbije i Audio-vizuelnog centra Republike Srpske. Distributer filma je Art Vista.
Sa Markom Backovićem, scenaristom i rediteljem – do sada pre svega poznatog po kratkim žanrovskim filmovima („Devojački bunar“, „Pozdrav iz Beograda“, „Ukronija“, „Noćna linija“) i scenarističkim doprinosima ostvarenjima „Mamula“ Milana Todorovića, „Taksi bluz“ Miroslava Stamatova i „Ko živ, ko mrtav“ Radeta Ćosića – razgovarali smo o njegovom dugometražnom rediteljskom debiju. Evo šta nam je ispričao…
Voliš žanr, pratiš žanr, odrastao si gledajući žanr. S tim u vezi… Kako se rodila i razvijala ideja za „Izolaciju“?
Ideja je nastala iz potrebe da snimim svoj dugometražni igrani film po svaku cenu. Hteo sam da ostvarim tu želju, pa kud puklo da puklo. Poučen iskustvima koja sam imao sa kratkim filmovima koje sam snimao shvatio sam da je izbor lokacije jako bitan. Trebalo je smisliti nešto što je izvodljivo snimiti sa malom ekipom, pa sam odlučio da imam jednog glumca na jednoj lokaciji i da bude što više eksterijera. Veliki sam poštovalac filmova koji se odvijaju u divljini, kao što su „Pogrešno skretanje“ („Wrong Turn“), „Užas iz dubine“ („Descent“), „Edensko jezero“ („Eden Lake“), „Teško iskušenje“ („Calvaire“)… ali moj film se ne možete porediti ni sa jednim od tih filmova, osim ako izuzmemo da se svi oni dešavaju u šumi.
Da li je tokom rada na na „Izolaciji“ bilo nekih izmena u konceptu?
Prva verzija scenarija je nosila naziv „Zabit“. Kasnije, kada je producent Marko Jocić ušao u projekat, isprobali smo još neke naslove, ali smo se ipak na kraju odlučili da se film zove „Izolacija“. Nakon nekoliko desetina napisanih ruku scenarija, Jocić i ja nismo bili do kraja zadovoljni krajem filma. Na samom setu smo ušli u neke izmene, a kasnije, tokom montaže, videli smo da nismo dobili ono što smo hteli. Film je bio mnogo sporiji nego što je sada i nije imao zadovoljavajući ritam, bilo je više scena u kojima Jovan proživljava zastrašivanja, preokret je bio pomeren bliže kraju… Zajednički utisak je bio da nismo izvukli maksimum. Seli smo zajedno sa Milošem, i mozgali šta i na koji način da uradimo kako bi film bio efektniji. Na tim sastancima smo shvatili da nam je potrebna dodatna linija priče koja će presecati glavnu liniju kako bi mu dali na dinamici. Dogovorili smo se da to bude ispitivanje u zatvoru koje će opet s druge strane dodatno „zakuvavati“ atmosferu i priču koju pratimo u šumi. Nakon toga promenili smo i sam kraj, ali je suština prvobitne ideje ostala ista. Mislim da smo na kraju dobili bolji film.
Kako je protekla saradnja sa Milošem Bićikovićem?
Saradnja sa Milošem bila je veliki izazov za mene. Trebalo je dati prave indikacije za scene u kojima je sam u kadru što nije bilo nimalo lako. Otežavajuća okolnost je bila što nismo hronološki snimali scene, te je on u toku jednog snimajućeg dana morao da menja različita psiholoških stanja u kojima se njegov lik nalazi. Teško je ispratiti sve to i pogoditi pravi ton u pravom trenutku. Ipak, na samom kraju, uz sve što smo prošli na tom snimanju, postali smo bogatiji za jedno iskustvo. Njegovo učešće je svakako dovelo i dovešće do toga da film vidi veliki broj gledaoca i da on bude primećen, što je izuzetno važno zbog same poruke koju „Izolacija“ nosi.
Kada smo već kod poruke… „Izolacija“ koketira sa nekoliko žanrova, ali je i više od žanrovskog filma. Koliko ti je bilo važno da u priču inkorporiraš društvenu kritiku i kako si je uklopio sa postulatima žanra?
Trenutak kada se dešava veliki preokret za to je ključan. Dugo smo raspravljali o tome kuda film može da krene odatle. Pitali smo se koji su naši strahovi. Šta bi nas najviše uplašilo kada bi se našli u takvoj situaciji. Crtali smo na table moguće puteve kuda može da krene film daljim tokom i shvatili smo da koji god put izaberemo to će biti film koji smo na ovaj ili onaj način svi mi već videli toliko puta. Bio nam je potreban šok kao pokretač dalje radnje i odlučili smo se da nastavimo onako kako je u finalnoj verziji znajući da će publika biti podeljana nakon tog trenutka. S druge strane nismo želeli da snimamo autorski film koji će biti atraktivan užem krugu, već smo se trudili da ovo ipak pre svega bude žanrovski film koji će dopreti do velikog broja ljudi. E sad, moje je mišljenje je da smo izuzetno lepo uklopili sve to, da smo dobili ono što smo želeli od samog starta i da će svako pronaći nešto za sebe u ovom filmu. Aspekt društvene kritike se nametnuo od samog početka pisanja i to mi je bilo jako bitno.
Kako vidiš trenutnu žanrovsku ponudu u Srbiji, regionu i svetu!? Imaš li svoje favorite?
Što se tiče favorita, jedno vreme sam bio okrenut korejskoj sceni jer oni snimaju zaista dobre trilere. Naravno, ima dobrih trilera i kod Skandinavaca, Španaca, ali u poslednje vreme ne pronalazim mnogo toga što me baš oduševilo. Jedan od naslova koji svakako preporučujem jeste francuski film „Samo životinje“ („Seules les bêtes“). Iskreno se nadam da će film „Izolacija“, zajedno sa predstojećom „Voljom sinovljevom“, pokazati da je publika željna dobrog srpskog žanrovskog filma i da su to filmovi zbog kojih se ide u bioskop.
