На31. Фестивалу ауторског филма додељена јенаграда фондације „Марко Глушац“ монтажерки Јовани Филиповић за монтажу филма „78 дана“ редитељкеЕмилије Гашић.
Награда се додељује за најбољег младог филмског монтажера, у знак сећања на Марка Глушца, једног од најзначајнијих филмских монтажера код нас. Награда Марко Глушац је подстрек и подршка једној од најважнијих филмских професија, људима чији допринос је за широку публику често невидљив, а за, поетику, емоцију, уверљивост и снагу филма допринос филмских монтажера је најчешће пресудан.
Радивоје Андрић, редитељ и председник Фондације уручио је награду добитници уз речи: „Ова награда се додељује младим монтажерима јер ми, који смо већ дуго у овом послу, можемо да препознамо ко има потенцијал да уради велике ствари у будућности. На неки начин, она представља подстрек за даљи развој“.
Јована Филиповић је приликом уручења рекла: „Веома сам почаствована. Кажу да је најбоља монтажа она која се не види, и зато ми посебно значи што се моје име сада повезује са именом Марка Глушца, чији је рад и даље изузетно важан за све нас монтажере. Он није био само врхунски професионалац, већ и човек који је градио посебне односе са филмским екипама, пружајући ослонац и редитељима и глумцима. Хвала свим екипама које су ми омогућиле да вечерас будем овде“.
Награда „Марко Глушац“ додељује се најперспективнијем млађем монтажеру дугих и кратких, играних и документарних форми.Ово признање већ једанаесту годину за редом додељује Фондација Марко Глушац, коју су основали редитељи, продуценти, монтажери и пријатељи, људи који су сарађивали са Марком, једним од наших највећих филмских монтажера. Новчани део награде финансира Филмски центар Србије. Добитници награде „Марко Глушац“ у претходних десет година били су монтажери Лазар Предојев, Ђорђе Марковић, Јелена Максимовић, Давор Босанкић, Марија Шарац, Мина Петровић, Вања Ковачевић, Олга Кошарић, Милена Предић и Владимир Радовановић.
Марко Глушац(1969 – 2012) је у краткој, али врло плодној каријери монтирао више од 40 играних филмова и телевизијских пројеката, почев од „Кажи зашто ме остави“ (1993) Олега Новковића до „Кругова“ Срдана Голубовића, чију премијеру 2013. године није дочекао. У његовом разноврсном опусу су својевремени генерацијски хитови „Муње“ и „Кад порастем бићу Кенгур“ Радивоја Андрића, дугометражни анимирани „Технотајз: Едит и ја“ Алексе Гајића, нискобуџетни „Живот и смрт порно банде“ Младена Ђорђевића, блокбастер „Монтевидео, Бог те видео!“ Драгана Бјелогрлића, награђиване драме „Клопка“ Срдана Голубовића и „Хадерсфилд“ Ивана Живковића, дугометражни документарац „Забрањени без забране“ Милана Никодијевића и Динка Туцаковића. Глушац је монтирао и популарне ТВ серије „Вратиће се роде“, „Војна академија“ и друге.
Фото: Филип Олћан, дозвољено објављивање
З. Ј.
