Tri nova filma u našim bioskopima od četvrtka, 19. juna, a sva tri iz ove godine, prethodno neprikazivani na ovdašnjim filmskim festivalima, sva tri ispod dva sata trajanja, i, što je ipak, najvažnije, sva tri veoma ambiciozna u svojim kategorijama; dakle, tu su „Elio“, najnoviji naslov pouzdanog studija Piksar (Pixar) i siguran ranoletnji blokbaster, dugoočekivani nastavak zombi horora „28 godina kasnije“, ponovo u režiji cenjenog Denija Bojla, te francusko-kvebečka retro-šik biografska drama „Priča o mojoj majci“, sa nedvosmislenim omažom muzici i pojavi muzičke zvezde Silvi Vartan.
28 godina kasnije (Velika Britanija, SAD, 2025)
Izvorni naslov: 28 Yeras Later
Reditelj: Deni Bojl
Scenario: Deni Bojl, Aleks Garland
Direktor fotografije: Antoni Dod Mantl
Uloge:Džek O’Konel, Aron Tejlor-Džonson, Rejf Fajns, Džodi Kamer, Alfi Vilijams, Ema Lerd, Robert Rouds, Irin Keliman, Kim Alan
Žanr: horor / zombi horor / triler
Trajanje: 115 minuta
Distributer: Jučer Srbija
Početak bioskopskog prikazivanja: 19. jun 2025. godine
Sinopsis: Prošlo je već tri decenije otkako je virus pobegao iz laboratorije, a oni koji su preživeli i dalje pokušavaju da se izbore za svoju budućnost protiv zaraženih. Jedna takva grupa ljudi živi na malenom ostrvu povezanim s kopnom uskim nasipom, koji čuvaju naoružanjem. Međutim, kada jedan član grupe bude primoran da napusti ostrvo, na kopnu će otkriti zastrašujuće tajne o mutiranju ne samo zaraženih, već i preživelih…
Stari sardnici, reditelj Deni Bojl i Aleks Garland (u međuvremenu i sve agilniji reditelj) se posle 23 godine vraćaja ovoj horor-avanturi sa podtemama distopije i zombi-infestacije. Sada je tu i u udarnom joj delu prilično zvezdasta glumačka podela (Džek O’Konel, Aron Tejlor-Džonson, Rejf Fajns, Džodi Kamer); direktor fotografije je Antoni Dod Mantl, koji je bio glavni snimatelj i u slučaj prvog filma iz ovog „žilavog“ serijala – „28 sati kasnije“. On je bio direktor fotografije i na drugim zapaženim filmovima u režiji Denija Bojla – „Milioni“, „127 sati“ i „T2: Trejnspoting 2“, dok je za pokazano u takođe Bojlovom „Milioneru iz blata“ nagrađen Oskarom (za najbolju filmsku fotografiju, naravno). S tim u vezi, producenti ističu da novi film nosi širinu i grandioznost koja prevazilazi skromne početke originala. „Koristili smo veoma široki format u ovom filmu,“ rekao je Bojl za portal IGN. „Mislili smo da ćemo imati korist od nelagodnosti koju je prvi film stvorio u vezi sa brzinom i silinom, onim visceralnim prikazom zaraženih. Ako ste na širokom formatu, oni mogu biti bilo gde… morate stalno da gledate, da skenirate okolo za njih.“ – rekao je režizer. Za prikazivanje apokalipse iz ove serije, Bojl veruje da je „divno dati sebi parametre koje koristiš da pokušaš to da prikažeš i imaš tehnička ograničenja.“ To uključuje korišćenje iPhone-ova za snimanje određenih scena – ponekad i do 20 njih odjednom. Ali to je bio samo jedan od metoda koje je režiser primenio. Prvi trejler „28 godina“ kasnije za samo prva 24 sata privukao 60 miliona gledalaca, a filmski internet-pretraživač IMDBpo pitanju budžeta navodi cifru od 75 miliona američkih dolara. I ovaj film baš ovog vikenda kreće u široku kino-distribuciju u većem delu planete.
Elio (SAD, 2025) + sinhronizovano
Izvorni naslov: /
Reditelj: Ejdrijan Molina, Medlin Šarafijan, Domi Ši
Scenario: Džulija Čo, Mark Hamer, Majk Džouns
Direktor fotografije: Džordan Rempel, Derek Vilijams
Glasovi (u srpskoj nadsinhronizaciji): Ognjen Stojanović, Mirka Vasiljević, Boris Pingović, Iva Manojlović, Milan Tubić, Milan Antonić, Aleksandar Gajšek, Đorđe Ćulafić Džordži
Žanr: avantura / SF / komedija / porodični / drama
Trajanje: 99 minuta
Distributer: MCF Megacom Film
Početak bioskopskog prikazivanja: 19. jun 2025. godine
Sinopsis: Ljudi su vekovima prizivali univerzum tražeći odgovre. Međugalaktička nevolja uvodi povučenog maštovitog dečaka Elia u međuplanetarnu organizaciji u kojoj se nalaze i predstavnici dalekih galaksija. Pogrešno shvaćen kao neko ko predvodi planetu Zemlju dečak Elio je nepripremljen za takvu vrstu poziva i snalažljivo se trudi da uspostavi nove veze sa ekscentričnim vanzemaljskim oblicima života, da preživi niz strašnih iskušenja i da nekako otkrije ko zaista on treba da bude.
Već sama činjenica da se ovde radi o najnovijem delu cenjenog i prestižnog Piksar Studija trebalo bi da bude dovoljno uibedljiva preporuka; Piksar Studio je zaslužen za brojne izvanredne animirane filmove: serijal „Priča o igračkama“, „U mojoj glavi“, „Mućkalica“, „Gore“, „Automobilčići“, „Koko“… Nakon „Volija“ i „Baza Svetlosnog“, ovo je treći Piksarov film koji se žanrovski može odrediti kao naučno fantastična avantura. U izvornoj verziji likove su glasove, između ostalih, pozajmili: Zoe Saldana, Matijas Švajghofer, Acuko Okacuka, Širli Henderson…. Unutar rediteljske trojke, Ejdrijan Molina se preporučio korediteljskim postignućima na takođe Piksarovom hit-filmu „Koko“, dok je pre ovoga Domi Ši režirala još jedan Piksarov naslov – „Pocrvenelu pandu“. „Elio“ upravo ovih dana, ovog vikenda ulazi u bioskopsku distribuciju u većm delu sveta.
Priča o mojoj majci (Francuska, Kanada, 2025)
Izvorni naslov: Ma mère, Dieu et Sylvie Vartan
Reditelj: Ken Skot
Scenario: Ken Skot (po romanu Rolana Peresa)
Direktor fotografije: Guillaume Schiffman
Uloge: Leïla Bekhti, Jonathan Cohen, Joséphine Japy, Lionel Dray, Jeanne Balibar, Sylvie Vartan, Naim Naji, Milo Machado-Graner
Žanr: drama / biografski
Trajanje: 102 minuta
Distributer: MCF Megacom Film
Početak bioskopskog prikazivanja: 19. jun 2025. godine
Sinopsis: Roland Perez rođen je 1963. godine sa deformitetom stopala zbog kog nije mogao da stoji. Uprkos svim savetima, njegova majka Ester obećala mu je da će jednog dana moći da hoda i ima divan život. Od tog trenutka, ona se u potpunosti posvetila tome da ovo obećanje ispuni. Kroz decenije teškoća, ali i čuda, ovaj film zasnovan na istinitoj priči govori o najvećoj ljubavi na svetu – majčinskoj ljubavi.
Ova filmska priča počiva na stvarnim događajima i akterima i autobiografskom romanu Rolana Peresa. Veliku ulogu u životu imala je Silvi Vertan, francuska glumica i pevačica, čije su pesme uticale na život glavnog lika filma. U samom filmu Silvi igra samu sebe i želela je takođe da ispriča ovu priču, posebno danas kada su Roland i ona veoma bliski: „Na snimanju je bila duboko posvećena i veoma velikodušna. Bilo je impresivno raditi sa ikonom,“ dodao je Perez. Kvebečki reditelj, Ken Skot, je pre ovoga u Holivudu uradio „Dostavljača“, što je bio prepravak (rimejk) njegovog kvebečkog film „Starbuck“. Direktor fotografije ovog filma je Gijom Šifman, pre petnaestak godina nominovan za Oskara za snimateljska postignuća u hvaljenom filmu „Umetnik“ reditelja Mišela Aznavičijusa. Ulogu majku, kažu, izvrsno je odigrala francusko-alžirska glumica Lejla Behti je, inače, supruga poznatog glumaca Tahara Rahima, koga smo u prilici da gledamo u našim bioskoipima u još jednom frankofonom retro-šik biografskom filmu „Gospodin Aznavur“.
Zoran Janković
