Izdavačka kuća Popbooks upravo je izdala obimnu monografiju o jednom od srpskih filmova omiljenom i van novotalasne generacije o kojoj govori. Reč je o omnibus filmu „Kako je propao rokenrol“ (1989), a knjigu „Daj, babo, glavu!“ priredila je spisateljica i scenaristkinja Vladislava Vojnović.
Zakoračite iza kulisa jednog od najvoljenijih srpskih filmova i otkrijte tajne, anegdote i fascinantne detalje njegovog rađanja, snimanja i života posle ulaska u bioskope! Uz oko 250 fotografija i iz naftalina izvađena tri originalna scenarija, knjiga „Daj, babo, glavu!“ na 400 strana donosi više od 40 iskrenih, duhovitih, dirljivih, a ponekad i gorkih priča ljudi čiji su talenat i entuzijazam napravili ovu kultnu filmsku trilogiju.
Svoje učešće u nastanku filma opisali su:
glumci – Srđan Žika Todorović i Branimir Brstina, Anica Dobra i Nebojša Bakočević, Vesna Trivalić i Branko Đurić Đuro, zatim Bogdan Diklić, Ratko Tankosić i Džoni Racković;
reditelji – Zoran Pezo, Vladimir Slavica i Goran Gajić;
scenaristi, producenti, saradnici i članovi ekipe s druge strane kamere.
Kako neka od imena sa špice filma više nisu s nama, o njima su pričali i pisali:
Branimir Brstina i Zoran Amar – o Sonji Savić;
Gorica Popović – o Velimiru Bati Živojinoviću;
o scenaristi prve priče Branku Vukojeviću – njegova sestra Nena Vukojević-Hemond;
o scenaristi druge priče Aleksandru Barišiću sećanja su podelili režiser Milorad Milinković Debeli i pisac Dušan Dule Nedeljković;
Momčilo Rajin – o Kosti Bunuševcu.
Saznajte i otkrijte:
-kako je dramaturg Nebojša Pajkić nagovorio direktore Avala filma da daju šansu tek diplomiranim, nesvršenim studentima režije i scenarija, pa čak i jednom brucošu;
-zašto nije snimljena priča po scenariju u kome unuke sviraju folk, a njihove bake rok;
-kako je Anica Dobra junački preživela snimanje uz upalu pluća;
-kako je Velimir Bata Živojinović zasmejavao sektor šminke i kostima;
-na koga se sumnja da je uticao na Boru Todorovića da odustane od uloge Klaje Klajića;
-zašto nekoliko onih koji se sećaju snimanja filma kao omiljenog čoveka iza kamere ističu direktora filma kog su zvali Miša Hitler;
-od reditelja Marka Kostića saznajte i priču o legendarnom Petru Kralju, koji je bio deo glumačke ekipe, ali se u filmu uopšte ne pojavljuje;
-kako je Klint Istvud uticao na naziv omnibusa…
…i još mnogo drugih zanimljivosti koje se ne mogu naći na drugim mestima.
Zvučna strana ovog maltene mjuzikla zanimljiva je koliko i njen vizuelni deo: osim dve priče o Vladi Divljanu i sećanja Srđana Gojkovića Gileta, knjiga „Daj, babo, glavu!“ donosi i priču legendarnog Koje – njegovo prvo javno oglašavanje u poslednjih pet godina – o filmskim iskustvima Zelenog Zuba koji narod brani od Superridže i Superoperatera, ali i mnogim drugim detaljima iz Kojine filmske karijere.
„Daj, babo, glavu!“ nije samo svedočanstvo o jednom filmu već i omaž eri, muzici i kulturi koja je oblikovala generacije. Svaki segment filma, svaka glumačka replika i svaka nota filmske muzike nose sa sobom ubeđenja, nadanja, afinitete, humor i pobunu, a knjiga pruža priliku da saznate kako je sve to nastajalo. Od neočekivanih trenutaka inspiracije do nepredviđenih prepreka na setu, ove priče osvetljavaju put koji je kroz mala vrata jedne etape Avala filma vodio od ideje do filma koji je postao sinonim za duh slobode, mladosti i rokenrola.
Knjiga, pored uronjenosti u prošlo vreme, pruža i dubok uvid u univerzalni kreativni proces stvaranja filma, od početnih ideja do finalnog proizvoda. Kroz reči producenata, scenarista, reditelja, snimatelja, glumaca, scenografa, kostimografa, muzičara, montažera i mnogih drugih koji su bili deo ove nezaboravne avanture, čitaoci će otkriti koliko je strasti, truda i ljubavi utkano u svaku sekundu filma „Kako je propao rokenrol“.
Ova knjiga neophodno je štivo za sve ljubitelje filma, muzike i kulture, ali i za one koji žele da shvate šta je potrebno da se stvori filmski klasik koji odoleva zubu vremena. Pripremite se za putovanje kroz vreme i prostor i saznajte kako je rokenrol zauvek promenio filmsku istoriju.
„Daj, babo, glavu!“ šesto je izdanje „Društvo ljubitelja popularne kulture”, odnosno našeg brenda za književno izdavaštvo Popbooks. Do sada su, da podsetimo, objavili monografiju „Ogledala Lune“ o ovoj kultnoj novosadskoj grupi (uskoro drugo dopunjeno izdanje), antologiju domaćih hip-hop tekstova „Repotpisani“, strip knjigu Aleksandra Zografa „Priče iz Drugog rata“, studiju „Dobar rep“ BeGe Fanka. Takođe, u narednom periodu ćemo izdati biografije Vlade Divljana, Olivera Nekarijevića iz grupe KKN, Baneta Sanšajna, grupe Šarlo Akrobata…
Vladislava Vojnović je rođena 1965. u Beloj Crkvi u Banatu i baš tu, skoro, setila se reči svog pokojnog kolege Bože Šibalića koji je, slušajući Vladislavine priče o zavičaju, definisao Belu Crkvu: „Sve što igde na svetu postoji, postoji i u Beloj Crkvi, dočim ono čega ima u Beloj Crkvi, e, toga nigde na svetu nema!“ Posle na takvom mestu završene osnovne škole i tzv. zajedničkih osnova nekadašnjeg usmerenog obrazovanja, Vladislava je prešla u Beograd, gde je maturirala u XII beogradskoj gimnaziji 1984. godine, smer novinar-saradnik, pala na prijemnom za Dramaturgiju FDU, godinu dana studirala na grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta, sledeće godine položila prijemni za Dramaturgiju, pa je 1989. i diplomirala. Završila je i specijalističke studije Kulture i roda na AAOM-u 2001. Radila je razne poslove vezano za svoje obrazovanje, a i bez veze, trudeći se da sve što radi bude korisno iskustvo za pisca ili barem zanimljiva priča kad nekog treba nasmejati. Pažljivo je posmatrala svet oko sebe, družila se i volela se, doživljavala jake i slabe emocije, duboke i plitke uvide, nešto od toga obeležilo ju je za ceo život, a nešto je skliznulo niz nju kao voda niz pačje perje. Pisala je i piše scenarije i prozu za odrasle i za decu, piše poeziju, razne vrste novinskih tekstova i eseje. Za svoj rad, o kome se sve može naći na internetu, bila je podjednako ignorisana i hvaljena, pa i nagrađivana. Udata je za filmskog snimatelja Miloša Spasojevića i sa njim ima kćerku Milicu Spasojević, filmsku rediteljku. Vladislava smatra da u ozbiljnim biografijama nema rokenrola u širem, a kamoli u užem smislu, te da one stoga, iako su nužne, treba da budu što kraće. Ko baš voli da čita duže, može pronaći još biografskih podataka u predgovoru debeloj knjizi „Daj, babo, glavu!“.Da, da, svinje su debele, a knjige su obimne, ali Vladislava ne voli birokratski, nego živi jezik!
Fotografije/prizori iz filma: Popbooks / Avala Film Way
Z. J.
