Светска премијера дугометражног играног филма „У врту моја рука пушта корен“, у режији Бориса Хаџије из Србије и Ходе Тахери из Ирана, одржана је у такмичарском програму Гиорнате дегли Аутори, у оквиру 83. Међународног филмског фестивала у Венецији. 

„У врту моја рука пушта корен“прати Ходу и Бориса, који одлучују да се венчају и том приликом окупе своје породице у Сремским Карловцима. Док чекају долазак првог детета, Хода и Борис почињу да преиспитују идеју породице не као нешто дато и стабилно, већ као однос који се непрестано изнова гради, преговара и мења под притиском дистанце, граница и друштвено-историјских прилика.

Борис Хаџијаје након светске премијере филма у Венецији изјавио: „Пројекција је прошла одлично. Сала је била пуна, а публика је веома добро реаговала. Највише питања након пројекције односило се на породицу, идентитет, миграцију, qуеер породицу, као и на поигравање документарном и играном формом. Људи су били веома отворени и заинтересовани за разговор о филму. Приказивање у Венецији нам је сигурно отварила врата и ка другим фестивалима, што нам је веома важно.“

Прве критике – „Филм који треба више доживети него анализирати. И какво је то искуство!“

Према критици Интернатионал Цинепхиле Социетy (ИЦС), међународне мреже филмских новинара, критичара и филмских стручњака, филм је описан као „једно од најзбуњујућих остварења године“, али управо у тој намерној неухватљивости критичар препознаје његову снагу. Уместо покушаја да се пронађе једнозначно објашњење наратива, публика је позвана да се препусти ритму и поезији филма. Критика посебно издваја прецизно компоноване кадрове, у којима огледала и физичке препреке стварају осећај емотивне дистанце или блискости, као и пажљиво осмишљене детаље унутар наизглед свакодневних призора. Филм живот посматра као ток који се непрестано мења, над којим немамо потпуну контролу.

The Hollywood Reporterфилм описује као причу о двоје људи који, док покушавају да заснују породицу, почињу да преиспитују шта значи бити пар и породица и да ли је могуће те улоге изнова осмислити, а да притом не изгубе оно што их је спојило.

Главне улоге тумаче сами аутори, заједно са члановима својих породица – Бранком Хаџијом, Игором Хаџијом, Јахандохт Тахери и Хосном Тахери.Филм је сниман на локацијама у Сремским Карловцима, Новом Саду, Београду и Берлину.

Филм је настао као копродукција ДФФБ-а, продукцијске куће Цруисинг из Немачке, Накед из Србије и Мала Продуцтион из САД-а. Продуценти филма су Maxимилиан Фелдкамп, Чарна Вучинић, Ена Бајрактаревић, Хода Тахери и Борис Хаџија, копродуцент је Тyлер Хилл. Реализацију филма подржао је фонд Креативна Европа – MEDIA.

Сценарио и режију потписујуБорис Хаџија и Хода Тахери, директор фотографије је Вyтаутас Каткус, сниматељ и дизајнер звука Лука Барајевић, сценограф Мицхаел Сцхиндлмаиер, костимографкиња Анна-Мариа Сцхарф, док монтажу потписује Борис Хаџија.

Уочи светске премијере објављен је и званични трејлер филма: https://www.youtube.com/watch?v=k8vknJFaI2E

Српска премијера очекује се на овогодишњем 32. Фестивалу ауторског филма (20-27.11.2026).

Фото: Морис Пуццио, Гиулиа Барини, Антонелла Борраццеси

З.Ј.