Кренуло је снимање новог српског играног филма дугог метра; у питању је остварење у режији Ивице Видановића, насловљено „Бибијака и добошар“. Филм се снима и/или снимаће се на локацијама у Пожаревцу и Београду.
То је, како јављају и објашњавају из продукције, прича о успону једног ромског оркестра, могло би се рећи да је скоро мјузикл, и то мјузикл са много комичних елемената. Бибијака и добошар је помало и бајка и, као и свака бајка, не може без магије – и оне музичке и оне наслоњене на ромску митологију (на легенду о Бибијаки). Али сва та музика и сва та магија неодвојиво су испреплетене са једном огромном трагедијом. Са смрћу једног дечака.
У ромском насељу (типичној Циганмали) један пропали музички „менаџер“ (Гане) покушава да направи оркестар састављен од ромске деце и „да се тако врати у седло“ и да најзад оствари своје снове, али и снове малих музичара. Гане је разведен, огрезао у алкохол и, сем жеље да успе, заправо и не зна шта тачно мора да уради. А пут ка успеху је тежак – и додатно отежан животом који се води у ромском насељу, а и у свету изван Циганмале: тај пут подразумева борбу, одрицање и трагање за решењима укључујући и много изгубљених битака које су понекад само забавне невоље, али, неретко, и праве трагедије. Много је лакше седети и пити са још једним пропалим човеком – Пером и причати бајке – и о „славној“ прошлости, која је прошла, и о „још славнијој“ будућности, која ће тек да се догоди. Гане је и нека врста наратора у филму јер нам он, двадесет година после, прича шта се догодило – и прича и у причи учествује јер Бибијака и добошар, сем судбине малих ромских музичара, прати и његову животну судбину…
Ево и појашњења које се тиче Бибијаке из наслова овог остварења:Бибијака, или Бибијакуили тетка Бибија, је ромско божанство чије порекло није до краја објашњено – а најчешће је повезују са индијском богињом Дургом и хришћанском Светом Петком. По тој легенди, Бибијака штити децу и болесне, а описују ју је као богату и прелепу. Бибијака никад не говори – и могу је видети само одабрани. Роми за Бибијакин празник ките благородно дрво црвеним тракама и цвећем и прослављају је уз посна јела, алкохол и музику. У овом филму, Бибијака се појављује као нека врста магијске заштитнице музике, а преко ње и читаве Ромске културе која почива на магијском схватању света и живота. Бибијака свој утицај врши преко Јанета – на крају га и одводи са собом.
Ивица Видановићрежира по сценарију чији је аутор Божидар Кнежевић. Директорка фотографије је Маја Радошевић. Кључне роле су поверене: Андрији Кузмановићу, Оливеру Цонићу, Јелици Ковачевић, Радоју Чупићу, Саши Алију, а ту су и деца-глумци: Петар Јакшић, Петра Блажевски, Бојан Васић, Вук Јовић, Александар Јовановић. У филму гостује и певачица Едита Арадиновић (у улозиБибијаке). Део екипе су и сценографкиња Тијана Будошани маскерка Мара Марјановић.
Продуценти филма су Невена Савићи Ивица Видановић(Циннамон филмс). Настанак филма подржали су Филмски центар Србије (FCS) и Културни центар Војводине „Милош Црњански“
Маја Радошевићје била директорка фотографије и у случају филмова „Влажност“, „Поред мене“, „Ајвар“ и „Хомо“, као и серија „Клан“, „Дрим Тим 2“, „Тунел“, „Смола“ … На плану целовечерњих играних филмова Ивица Видановићје режирао ова остверења: „Луча“, „Џем од кавијара“ (тај такође по сценарију Божидара Кнежевића), „Момак и девојке“, „Василиса Прекрасна“, „Твитосаурус“, „Deadline“ (тај филм је тренутно у фази постпродукције), као и сегмент у склопу дугометражног омнибус-филма „Једнаки“.
Фотографије са снимања:Дарко Дуцкин
Стилови: Маја Радошевић
Зоран Јанковић
