Као што смо овде уредно пренели, „3 недеље касније“, најновији филм редитеља Мирослава Мише Терзића(„Устаничка улица“, „Шавови“), је претходних дана на првој приказивачкој станици, на престижном 60. Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима,где је овај нови српски филм имао светску премијеру, овенчан наградом; у питању је награда Europa Cinemas Лабелза најбољи европски филм на програму овогодишњег издања поменутог фестивала. Захваљујући овом признању, „3 недеље после“ добиће подршку мреже Europa Cinemas, која обухвата додатну промоцију филма и подстицаје биоскопским приказивачима широм Еуропе како би филм имао дужи биоскопски живот. Сада вам преносимо и изводе из критикекоје су уследиле након приказивања у Карловим Варима.
Еснафско гласило Верајати (Variety)донело је критику Гаја Лоџау коме он „3 недеље касније“описује као „кошмарно интензиван приказ малтретирања у српским средњим школама и његовим последицама“; он овај Терзићев филм пореди са остварењем које је на светску сцену пробило мексичког синеасту Мишела Франка, филм „После Луције“, при чему везу између Франковог и Терзићевог филма Лоџпроналази у стилу опсервационе тактике налик оном код чувеног Михаела Ханекеа, а тај стил може да доведе до опречних мишљења, у смислу да ли је ту реч прикривеном, нефилтерисаном веризму или, пак, о експлоатацији. Лоџу завршници те своје критике истиче да „сам филм „3 недеље после“ готово да уоопште ни не нуди коментара о таквом понашању осим што га тако живописно идентификује; Цоца узврац́а, али двосмислено, у полунадреалној секвенци толико одвојеној од до тада висцералног реализма филма да је то можда и сан. Терзиц́ев филм се завршава са мало мање потреса него што почиње, али је то свирепо импресивно урањање у најживотињске екстреме људског понашања, остварено нетрепц́уц́им погледом и зачуђујуц́е чврстом руком, и остављајуц́и врло мало наде на крају свега. Верује да су деца будуц́ност. Бојте се“. Осим тога, Гај Лоџ недвосмислено хвали сниматељски рад директора фотографије, Дамјана Радовановића, истичучићи да је ово остварење, кога Лоџ назива и „изазовном и веома напетом артхаус провокацијом“, и „најсинемтичнији рад у понуди главног такмичарког програма Карлових Вари овог лета“.
На почетку свог текста за The Hollywood Reporter Џорџ Салаинаглашава да „ово није филм за оне слабијег срца“, а потом додаје да „Терзић ову причу приповеда на језив начин који кипти од напетости“. Он се осврће и на метафоричку димензију овог Терзићевог филма истичући да се „понекад чини да филм „3 недеље после“ посматра некога како документује ову екскурзију из даљине, и то је био приступ који је постепено постао кључан за перспективу филма, истичуц́и како деца и одрасли често постављају дистанцу између себе и било каквих ужасних интеракција којима сведоче“.
А Владан Петковићу критици објављеној на порталу Цинеуропанаглашава да је редитељ Терзић „овим филмом понудио изузетно уметничку, технички импресивну и морално двосмислену драму о школском малтретирању“, а касније наводи и да су „елементи хорора свеприсутни: камера Дамјана Радовановића се претец́е увлачи или повлачи кроз ходнике и пролаз аутобуса, или посматра из угла плафона у хотелској трпезарији. Узнемирујуц́и звучни дизајн нам омогуц́ава да „чујемо“ угњетавајуц́у тишину, док је евокативна електронска музика ЛП Дуа тешка од напетости и притиска“. Петковић додаје и следеће: „Чак и ако је сценарио једног од најистакнутијих српских писаца, Владимира Арсенијевиц́а, технички једноставан и тематски вођен, Терзиц́ га третира са веома уметничким, јасно дефинисаним сензибилитетом“.
Подсећамо: „3 недеље после“прати групу средњошколаца који три недеље након трагичног губитка свог школског друга крећу на раније планирању екскурзију. Током путовања, које би требало да представља бекство од свакодневице, постепено испливавају питања одговорности, ћутања, вршњачког насиља и колективне кривице. Инспирисан стварним догађајима, „3 недеље после“ доноси снажну и емотивну причу о друштву које покушава да разуме последице трагедије коју није успело да спречи.
У филму играју Јован Гинић, Анђела Алавиревић, Клара Караулић, Андрија Марковић, Тихана Лазовић Трифуновић и Бранислав Трифуновић. Сценарио потписују Владимир Арсенијевић, Бојан Вулетићи Мирослав Терзић, директор фотографије је Дамјан Радовановић, сценографкиња Сандра Субић, монтажер Марко Ферковић, дизајнер звука Паоло Сегат, а музику су компоновали ЛП Дуо Андy Павлов & Соња Лончар.
Филм међународно заступа Бендита Филм Салес, а продуцент је Тхис анд Тхат Продуцтионс (Србија), у копродукцији са Инвицтусом (Бугарска), Нигхтсwимом (Италија), Кинорамом (Хрватска) и Паул Тхилтгес Дистрибутионс (Луксембург).
„3 недеље после“ од 26. новембра стиже у биоскопе широм Србије,а домаћи дистрибутер филма је МегаЦом Филм. Регионалну премијеру филм ће имати у понедељак, 13. јула на Пулском филмском фестивалу.
Фото: Тхис анд Тхат Продуцтионс, дозвољено објављивање
Зоран Јанковић
