Rade Ćosić: „Da li je film dobar ili ne, tom pitanju nikad budžet presudio nije, nego gledalac“

Za 15. oktobar je zakazana svečana beogradska premijera novog srpskog filma „Prva klasa, pun gas“ u režiji Vladimira Miće Popovića, film će dva dana kasnije i u široku bioskopsku distribuciju u našoj zemlji,  a mi smo upravo tim povodom porazgovarali sa Radetom Ćosićem, glavnim glumcem, scenaristom, producentom i, sva je prliika, i inicijatorom tog projekta i tog ostvarenja.

Kako biste voleli da gledaoci pristupe ovom vašem filmu, u kom ključu da ga prevashodno sagledavaju?

Kao bioskopski film. To je recept blokbastera, zabava za celu porodicu uz naravno, kao i u svakoj melodrami, jaku, emotivno edukativnu poruku koja je prisutna tokom celog filma u obrisima.

A kako nastaje film ovakvog profila i produkcijskog gabarita, koji je, pritom, i čedo nezavisne produkcije?

Iz proste želje da ovako nešto postoji u okvirima srpske kinematografije. Nema straha. Da li je film dobar ili ne, tom pitanju nikad budžet presudio nije, nego gledalac. To me raduje, zato što daje šansu svima da nešto urade.

Ovaj put (a nakon filma Ko živ, ko mrtav) niste film i režirali, da li je to bila svesna odluka ili, pak, sticaj okolnosti?

-Pola je sticaj okolonosti, pola, svesna odluka. Nisam mogao, znajući da je ovaj film ogroman produkcijski zahvat, a s druge strane svesno sam se odlučio na to, ne bi li možda dobili malo drugačiji rukopis. Nama je za melodramu bio potreban reditelj, koji je upoznat sa žanrom, tog senzbiliteta i zato sam se odlučio za Miću Popovića, koji je inače i filmu Montevideo, Bog te video dao nemerljiv doprinos. Ja bih otišao mnogo daleko, verovatno toliko daleko da bi ovaj budžet bio mačiji kašalj, za realnost ovog filma.

Koja je veza između Markovićeve Nacionalne klase i ovog vašeg filma, osim referenci u naslovu?

Veza je svuda, najviše možda u tretmanu vremena u kom se događa naša priča. Biće naravno sitnih referenci u samom narativu, ali to je za ljubitelje Nacionalne klase, ne za običnog gledaoca. Običan gledalac će videti vezu u atmosferi, duhovitosti, kolima naravno, a i glumačkoj igri, mogu reći. I voleo bih da kažem, da je to drugog reda, možda njavrednije u ovom filmu je podsećanje svih nas da postoje novi pokreti, koji mogu da naprave novu filmsku stvarnost kod nas. Ako gledamo poruku filma, onda je to, „ne morate da se volite da biste bili prijatelji“. Pročitajte to dva puta.

U  kojoj meri je ovaj film film u svom krajnjem obliku blizak Vašim namerama i planovima, budući da je svaki srpski film svakako i svojevrsna studija izvodljivosti?

Jako jako jako jako jako blizak, toliko jako, da bliži nikad nisam bio. Kažem samo, jedino bih trke drugačije rešio, uneo bih malo više današnjice u pristup trkama, možemo reći, moderniji izraz. Ja jesam odrastao na Days of Thunder, Bullit i Gone in 60 Seconds, malo kasnije i Rush, ali me više pomera, vizualni aspekt filma Grand Turismo. Govorim isključivo o trkama.

Čini se da Vas srce nepopravljivo veuče ka repertoarskom filmu inkomediji, otkad datira ta vezanost?

Još odmalena, ja sam dete Holivuda devedestihih, kada je priča dominirala, rom-komovi bili najisplativiji žanr, a blokbasteri bili filmovi koji su pre svega imali jak scenario. Primer, Jurrasic Park, Pearl Harbor, itd. S druge strane, komedija je sastavni deo mog života, odnosno i života i filma, dosta sam pričao o žanru buddy cop movie, samim tim volim i duo na filmu, dvojica su nekako uvek u sukobu, a samim tim dinamika je uvek prisutna. Primećujem da novi filmski talas, globalno, nekako tretira duo, kao retro i retko kad se odluči za takvu postavku. Primer za ovo o čemu pričam je Wolfs, dve velike zvezde u poznim godinama (Džordž Kluni i Bred Pit), izabrani da nose energiju nekog drugog vremena.

Na osnovu Vašeg iskustva i aspiracija, šta bi bile nužne odrednice uspešne srpske filmske komedije danas?

Energija iza. Rečenice su manje bitne, one su plod situacije, ali energija koja pokreće jedan scenario, odnosno spaja sve te replike u jedan scenario, e to je ono što odvaja dobru komediju, od one koja to nije. Iz mog iskustva.

Nazire li se možda već novi/naredni filmski projekat?

Pričaću posle ovog, posvećujem ovo vreme samo filmu Prva klasa i pozivam ljude da pogledaju film. Ako su voleli Nacionalnu… i Rush, i ovaj film će naći put do njihovog srca.

Više o ovom novom bioskopskom filmu saznajte ovde.

Razgovarao: Zoran Janković