28. октобар 2026.
НАЈНОВИЈЕ
„Жута кравата”, животна прича о сну од ког се не одустаје, од четвртка у домаћим биоскопим „Хокус: Магично краљевство“ – нова Дизнијева бајка стиже у биоскопе; познати гласови у српској синхронизацији Хорор „Друга мама” (Отхер Моммy) у биоскопима Србије од 29. октобра Јован Гинић освојио награду за најбољег глумца за улогу у филму „3 недеље после“ у Ел Гоуни у Египту Додељене АФА награде 2026 – „Ветре, причај са мном“ најбољи филм Први Фестивал индијског филма на Палићу
Почетна / Вести
Вести

Санденс 2026 – Српско-црногорски филм „Планина“ премијерно у такмичарском програму Санденс Филм Фестивала 2026.

Српско-црногорски документарни филм „Планина“ (међународни наслов “То Холд а Моунтаин”)редитеља Биљане Туторов и Петра Гломазића имаће светску премијеру 26. јануара 2026. године на Санденс Филм Фестивалу у оквиру престижне такмичарске селекције Wорлд Цинема Доцументарy Цомпетитион. У…

Sandens 2026 – Srpsko-crnogorski film „Planina“ premijerno u takmičarskom programu Sandens Film Festivala 2026.

Српско-црногорски документарни филм „Планина“ (међународни наслов“То Холд а Моунтаин”)редитељаБиљане ТуторовиПетра Гломазића имаће светску премијеру 26. јануара 2026. године на Санденс Филм Фестивалу у оквиру престижне такмичарске селекције Wорлд Цинема Доцументарy Цомпетитион. У овом програму приказују се најхрабрија и најизузетнија остварења савременог филмског документарног стваралаштва аутора/ки из целог света. Филм је настао уз подршку Филмског Центра Србије (2019). Главна продуценткиња филма је Биљана Туторов и Wаке Уп Филмс из Новог Сада.

 

На удаљеним висовима Сињајевине, највећем пашњачком подручју на Балкану, мајка и ћерка поносно бране своју планину и номадску сточарску традицију од формирања војног полигона НАТО-а. Мајку и ћерку повезује несвакидашња љубав, али и горке успомене. У септембру 2019. одржана је прва међународна војна вежба на Сињајевини. Започети су војни маневри у срцу пашњака, без икакве претходне консултације са сточарским заједницама које овај пашњак користе вековима. Гара (59), мајка шесторо деце, предводница локалне заједнице у борби за заштиту планине, и њена најмлађа ћерка Нада (13) воде две важне животне битке – еколошку, за очување природе, и личну, породичну – суочавање са патријархатом и насиљем над женама.

Филм је сниман на планини Сињајевини на северу Црне Горе, на локацији катуна Округљак и широј околини, у периоду од седам година (од 2018. до 2025).

Беијинг Олyмпиц Гамес 2022

 

Поводом премијерног приказивања на Санденс фестивалу, редитељи су изјавили: „Веома смо срећни да ће филм имати премијеру на Сандесу који је једна од најбољих могућих платформи за лансирање ауторског документарног филма. Наш филм је амбициозан ауторски филм, али је израстао из нашег активизма који је филму дао етички оквир. Глобална видљивост коју Санденс пружа је драгоцена како би се нашироко говорило о веома важним темама које Гарина и Надина драма повезују – милитаризација, екологија, (недостатак) права жена.“

Ауторску екипу филма чине сценаристи и редитељи Биљана Туторов и Петар Гломазић, директорка фотографије Ева Краљевић,монтажер Георгес Црагг, аутор оригиналне музике Драшко Аџић, дизајнер звука Јулиј Зорник, док је за колор корекцију био задужен Емил Светлик. Продуценткиња филма је Биљана Туторов, извршне продуценткиње Меган Гелстеини Бианца Оана, као и продуценти Петар Гломазић, Qуентин Лауренти Рок Бичек, копродуценткиња Дијана Цетина Млађеновић и придружени продуцент Велиша Поповић. Главне протагонистиње у филму су Милева Гара Јовановић и Нада Станишић.

Према речима сценаристкиње, редитељке и продуценткиње Биљане Туторов,  филм је замишљен као нека врста егзистенцијалистичке бајке или феминистичке вестерн опере: „Инспирисале су ме наше моћне женске протагонисткиње које су биле истински партнери у филмском процесу и ван њега, њихов органички однос према природи са којом живе у симбиози, циклична драматургија/кореографија њиховог живота, емотивни слојеви приче у којој смо учествовали кроз седам сезона и готово 230 дана боравка у планини“.

Сценариста, редитељ и продуцент Петар Гломазић, иако је цео зивот провео у граду, имао је привилегију да одраста у породици чврсто повезаној са својим коренима и руралним животом у врлетима црногорских планина: „Вођен својом пасијом да причам приче, желио сам да пред публику изнесем овај бајковити свијет у којем су природа и човјек још увијек нерскидиво повезани и гдје једноставни људски живот омогућује да лако уочимо темељне и универзалне вриједности наше егзистенције: љубав, солидарност, одрицање за друге, скромност, неуморан рад. Наше протагонисткиње су се пред нама указале као непролазни ликови античке драме“.

Филм је настао уз подршку Филмског центра Србије, Филмског центра Црне Горе, ЦНЦ Франце – Цинéма ду Монде, Словеначког филмског центра, Хрватског аудиовизуалног центра, ПАЦА Фонда региона Јужна Француска, РТВ Словеније, Таx Схелтер Белгиум програма, ИнМаат Фондације, Доц Социетy Цлимате Сторy фонда, Униqуа Сее Футуре Фондације, Цатапулт Филм Фунд, Цхицкен & Егг Филмс, Диане Wеyерманн феллоwсхип, ИДА Ентерприсе Грант, као и Савета Европе и ЕУРИМАГЕС-а.

Након с̌то је дипломирала историју уметности на Католиц̌ком универзитету у Лувену (Белгија), Биљана Туторов је у Паризу студирала визуелну антропологију на Е́цоле Пратиqуе дес Хаутес Е́тудес и глуму на Академији З̌ак Лекок (Јацqуес Лецоq). У Новом Саду је основала независну продуцентску куц́у Wаке Уп Филмс, као и ЦИРЦЛЕ – тренинг иницијативу намењену редитељкама и продуценткињама из целог света. Медју првим је добитницима престижног Диане Wеyерманн Феллоwсхип-а, алумна програма ЕУРОДОЦ и ЕАВЕ, ц̌ланица удруз̌ења ДокСрбија, ИДА Интернатионал Доцументарy Ассоциатион, Савета ДАЕ – Доцументарy Ассоциатион оф Еуропе и Европске филмске академије.

Петар Гломазићје дипломирао на Машинском факултету Универзитета у Београду на смеру Аеро-космо техника и више од 25 радио је као ваздухопловни стучњак у цивилном ваздухопловству. Године 1996. завршио је и документаристичку школу РТС-а и радио као ассистант уредника у Редакцији образовног програма. Од 2014. улази у свет филмске продукције као продуцент сарадник у продукцији Wаке Уп Филмс из Новог Сада, а 2021. је основао продукцијску кућу Ардор Филмс. Члан је ДАЕ – Доцументарy Ассоциатион оф Еуропе и ИДА – Интернатионал Доцументарy Ассоциатион. Добитник је престизног инаугуралног Диане Wеyерманн Феллоwсхип-а 2023. „Планина“ је његов редитељски деби.

Предстојеће издање Филмског фестивала Санденс одржава се од 22. јануара до 1. фебруара 2026. године. Ово је најзначајнији амерички фестивал независног филма и пружа прилику перспективним филмским ствараоцима који се баве ауторским, документарним и независним филмом да промовишу своје пројекте и привуку пажњу шире јавности. Неки од најцењенијих савремених редитеља, међу којима су Квентин Тарантино, Пол Томас Андерсон и Дарен Аронофски, доживели су свој велики светски пробој управо на Санденсу.

Фото: Ева Краљевић, WАКЕ УП ФИЛМС, цопyригхт

З. Ј.

 

←Вести
01

Повезане вести

Види све →