Пројекцијама у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцуу десет биоскопских дворана сутра (5. новембра) почиње 21. Слободна зона.
Фестивал ове године неће имати свечано отварање, јер није добио средства на јавним конкурсима у Србији, истакнуто је на данашњој конференцији за медије у УК „Пароброд”.
‒Имамо два донатора, Реконструкцију Женски фонд и Француски институт, и радимо са врло малим буџетом. Будући да су изостала средства која смо имали на располагању претходних 20 година, одлучили смо да је приоритет да фестивал задржи континуитет. Стога немамо регуларне такмичарске програме, награде, жирије, немамо пратеће програме, као ни свечано отварање и затварање ‒ објаснио је Рајко Петровић, директор и један од селектора Слободне зоне.
Он је навео да је ове године задржана једино Награда публикете да ће гледаоци, на улазима у биоскопске дворане, као и на друштвеним мрежама и званичном сајту фестивала, наћи QR кодове са линком ка гласачким листићима.
‒Фестивала не би било да није било разумевања одређених аутора и продуцената који су желели, без обзира на оконости, да прикажу филмове на Слободоној зони, као и без подршке домаћих и регионалних дистрибутера и биоскопа ‒ поручио је Петровић.
Бранка Павловић, селекторка фестивала, представила је филмове из Женске линије, једине селекције која је опстала захваљујући Реконструкцији Женски фонд.
Реч је о филмовима „Стави душу на длан и ходај” Сепиде Фарси, „Темељ” Кинге Михалскеи „Писма из Мелна” Мартине Приснер.
‒ Сва три филма су изузетно актуелна и баве се догађајима у свету који су обележили не само претходну годину, већ ће обележити и године пред нама. „Стави душу на длан и ходај’ прати младу фотографкињу под опсадом у Гази. Филм је изазвао велико интересовање у Кану. Пољско-канадска ауторка Кинга Михалскау филму „Темељ“ прати људе који живе на десетак локација у Пољској на којима се дешавао холокауст, од Аушвица до осталих, мање познатих стратишта. Ауторка се бави питањима сећања, расизма, антисемитзма и и става према прошлости. Мој лични фаворит је документарац „Писма из Мелна“ који је добио Награду пубике у Берлину. Године 1992. у Мелну се десио неонацистички напад у којем је погинуло троје људи турско-курдског порекла. Тридесет година касније, преживели дечак који тада имао седам година сазнао је да је у архиви града Мелна сачувано хиљаде писама подршке и солидарности која до њега никада нису стигла. Још један од фаворита са Берлинала је и трилер „Хистерија“ чија радња исто помиње напад у Мелну. Понекад се дешава да су филмови на Слободној зони међусобно повезани, а ове године више него икад ‒ оценила је Бранка Павловић.
Она је подсетила и на овдашње и регионалне ауторе који ће бити гости фестивала и учествовати у разговорима са публиком након пројекција у Дворани Културног центра Београд.
Лидија Зеловић, босанско-холандска ауторка која је документовала читав свој живот од 1992. наовамо, у документарцу „Домаћи терен” бави се питањима идентитета и припадности и тиме да ли дијаспора има права да одлучује о судбини своје матице или земље у којој живи. Њен филм на прогаму је 8. новембра у 19 сати.
Пре тога, премијерно ће бити приказан кратки играни филм „Мачке” Данила Станимировићао српској породици у Цириху и дечаку Миши који проналази напуштено маче.
Сенад Шахмановићпредставиће 6. новембра у 19 сати филм „Вуде, ти си побиједио!”, о једином југословенском добитнику Оскара, Душану Вукотићу, а Дејан Кожулистога дана у 17 часова „Рамизово љето”, о бившем рудару и припаднику Армије БиХ који не пристаје да ћути пред „накарадним системима и друштвима”.
Сем у ДКЦ, београдски програм биће приказиван у Дому омладине, Таквуд синеплексу, Синеплексу Ушће, Арт биоскопу Коларац и Установи културе „Пароброд”.
У Новом Саду публика ће моћи да погледа филмове у Арени синеплекс и Културном центру Новог Сада, док ће локални Синеплекси угостити гледаоце у Нишу и Крагујевцу.
Комплетан програм налази се на сајту слободназона.рс.
З. Ј.
