Кратки анимирани филм „Фамоус Моусе & Јоан оф Арц“(„Славни Миш и Јованка Орлеанка“) аутораИгора Симићаимаће светску премијеруна Фантоцхе Интернатионал Аниматион Филм Фестивал-у, који се од 1. до 6. септембра одржавау Бадену, у Швајцарској. Филм је уврштен у међународни такмичарски програм 24. издањаовог престижног фестивала анимације.
У средишту петоминутног филманалази се Мики Маус, који доживљава религијску визију у којој му се указује Јованка Орлеанка и поверава му мисију – да спасе наше душе.
Необичан сусрет два лика из потпуно различитих светова полази од једне врло конкретне чињенице: Мики Маус из цртаног филма „Пароброд Вили“ и Јованка Орлеанка из култног филма „Страдање Јованке Орлеанке“ Карла Теодора Дрејера, оба настала 1928. године, данас се налазе у јавном домену (истекла су им права тј. копирајт). Дакле, Мики и Јованка су ушли у јавни домен и сад су слободни тј. припадају свима нама. Наравно, Микију цела идеја спашавања света делује далеко замршенија од победа у гледаности и није сигуран како ће поднети новостечени терет слободе.
Управо је та околност била полазна тачка за Симића да споји, како каже, „неспојиво“ – једног од најпознатијих анимираних јунака и једну од најважнијих религијских фигура и филмских ликова 20. века.
„Идеја за филм ми је пала на памет када сам видео вест да су Пароброд Вили, условно речено профани цртани филм, и Страдање Јованке Орлеанке, један од најважнијих религијских филмова, оба ушли у јавно власништво. То ми је била прилика да спојим неспојиво“, кажеСимић.
Према његовим речима, филм се бави и питањем савременог односа према садржају, у времену у којем интернет и друштвене мреже готово све претварају у „цонтент“. „Имамо утисак, гледајући интернет и друштвене мреже, да је све испрофанисано. Мој циљ је био, макар у пет минута, да укажем да постоји микронска шанса да се све попне на ниво чудесног“, објашњава аутор.
У Симићевој визији, Мики тако постаје необичан савремени пророк чија је религијска визија састављена од наизглед неспојивих елемената – рецепта за кимчи, апокалипсе, кобалта извађеног у Конгу и кошаркаша Виктора Вембањаме. Кобалтно плава боја која доминира филмом истовремено је референца на класично сликарство Ел Грека, али и на кобалт који се користи у савременим дигиталним уређајима.
Филм је део ширег уметничког истраживања које је Симић развио и кроз изложбе у Франкфурту и Њујорку. На њима је представио уља на платну у кобалтно плавој боји (рам за платна је гумиран као маска за телефон), као и скулптуру Микија у пози на коленима током духовне визије. Скулптура је направљена од пчелињег воска и са фитиљем, тако да може да се запали и топи попут свеће, повезујући идеју духовног пламена са Јованкиним спаљивањем на ломачи. Назив скулптуре „Мучени Миш (Светло, а не фитиљ)“ је референца на списатељицу Ани Дилард која је указивала на улогу уметника да креира светло, а не да указује на себе.
Симићје након студија филмске режије и филозофије на Цолумбиа Университy у Њујорку наставио да ради на различитим пољима уметности. У свету кратког филма познат је по остварењу „Меланхолични Дрон“, док је у индустрији видео-игара креативни директор Демагог Студија, који тренутно развија четврту игру смештену у исти постапокалиптични универзум. У септембру ће излагати и на Бијенелеу у Лиону.
Филм „Фамоус Моусе & Јоан оф Арц“потписује Симићкао сценариста, редитељ и продуцент. Аниматор је Милослав Илић, арт директор и супервизор анимације је Никола Степковић, док је за звук задуженСхане Беррy. Кастинг и снимање гласова реализовани су у београдском студију Соунд Гуру Студиос, који је радио на пројектима за Disney, Netflix, BBC, Apple ТВ+ и Google. Искуство тима у одабиру глумаца и снимању гласова допринело је оживљавању ликова – Граyсон Маттхеwс позајмљује глас Славном Мишу, док Јованку Орлеанку тумачи Цлéменце Легранд.
Фото:Ксенија Јаредић, промо
З. Ј.
