Филм „Оче наш“ редитеља Горана Станковићадобитник је Гранд Приx-а Фестивала, награде Велика златна мимоза за најбољи филм, као и награда за најбољу режију, најбољу мушку улогу и награде филмске критике 39. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала.
Доделом признања на Канли кули и пројекцијом филма „Планина“ Биљане Туторов и Петра Гломазића свечано је закључено овогодишње издање Фестивала, које је публици током седам дана донело више од 80 филмова на шест локација и у Херцег Новом окупило бројне филмске ствараоце.
Дебитантски дугометражни играни филм Горана Станковића, „Оче наш”освојио је Гранд Приx за „озбиљан, маестрално режиран филм о тешкој теми, прецизну естетику и креативну визију, уз снажне глумачке изведбе главних и споредних ликова“, наведено је у образложењу жирија који су чинили главна селекторка Међународног филмског фестивала у Палм Спрингсу, Алисса Симон, предсједница Извршног одбора Мреже кинематографија Југоисточне Европе, Елена Цхристодоулидоу, глумци Себастиан Цавазза и Љиљана Благојевић и редитељ Драшко Ђуровић.
Филму „Оче наш“ додељена је и Плакета „Зоран Живковић“за најбољи филм „због изузетног квалитета продукције и изванредне филмске креације.”
Златна мимоза за најбољу режију додијељена је равноправно Косари Митић за филм „17“ и Горану Станковићу за филм „Оче наш“.Жири у образложењу наводи да признање додјељује „за два дебитантска филма редитеља који су у својим филмовима показали сву вјештину, са различитим и препознатљивим редитељским стиловима, који успијевају да кроз филмску нарацију покажу велику емотивну снагу.”
Златна мимоза за најбољи сценарио додијељена је равноправно Михи Хочевару и Срђану Кољевићу за филм „Скривени људи“ и Владимиру Арсенијевићу за „3 недеље после“.
„3 недеље после“ је сценарио који открива проблеме нове генерације и њихов потпуни недостатак емпатије, приповиједајући радњу на јак, оригиналан и храбар начин. „Скривени људи“ је њежна комедија о емпатији, вриједностима и превазилажењу разлика. На сензибилан начин приказује своје ликове и на лијепо осмишљен начин гради односе међу њима”, стоји у образложењу одлуке жирија.
Златна мимоза за најбољу женску улогу припала је Сњежана Синовчић Шишков, за улогу у филму „Коке“– „за истински убједљиву, вишеслојну трансформацију у комплексној улози, у којој суптилно користи све своје глумачке способности.”
Златна мимоза за најбољу мушку улогу додијељена је Вучићу Перовићу за улогу у филму „Оче наш“, за којег жири наводи да „бриљира у захтјевној улози изгубљеног човјека који хода танком линијом на путу ка исцјељењу, потврђујући да је један од најбољих глумаца своје генерације.”
Награда „Живко Николић“ за специјалан допринос филмском изразу уручена је редитељу Бојану Стијовићу за филм „Црна труба“.
„Филм „Црна труба“ црним хумором доноси нову филмску слику менталитета југоисточне Европе, мијешајући апсурдне и критичке моменте у стилу старог мајстора Живка Николића“, стоји у образложењу жирија.
Два специјална признања припала су Теони Стругар Митевској, за изузетну продукцију у филму „Мајка“ и филму „Скејтбординг није за дјевојчице“ редитељке Дине Думе, због снажне поруке о родној равноправности и инклузивности.
Главна награда жирија филмске критике додијељена је филму „Оче наш“ Горана Станковића, који се „храбрим приступом, бескомпромишношћу у приказивању чињеница, наративном прецизношћу и стилском уобличеношћу“ издвојио из овогодишње, врло јаке такмичарске селекције играних филмова.
„Узимајући стварни догађај као полазну тачку, аутор директно задире у обољела ткива савременог друштва, тражећи их у микрокосмосу у коме се механизми зависности мијењају непрекидно, чиме сама прича постаје парадигма брајних аномалија данашњице. Без имало сензационализма, један догађај постаје готово ново поглавље у сасвим погрешном ишчитавању јеванђеља, а у његовој адаптацији аутор изванредне сараднике налази како у изузетном глумачком ансамблу, тако и у читавом филмском тиму, који су групним залагањем ово дело учинили изузетним“, наведено је у образложењу жирија Федерације филмских критичара Европе и Медитерана – ФЕДЕОРА, који су чинили Маријана Јаковљевић, Драган Јовићевић и Марија Ивановић Никичевић.
Специјално признање ФЕДЕОРА жирија додијељено је филму „Црна труба“ Бојана Стијовића, за деби због којег нестрпљиво чекате да видите наредни филм овог редитеља: „У доба разних идентитетских клацкалица, ауторски тим овог филма даје драгоцјен подсјетник да можда можеш отићи и можеш изаћи из своје куће, али та кућа никад неће изаћи из тебе. Дубоко лична, вјешто написана и изврсно одглумљена, ова филмска прича посебно се истиче и дојмљивим филмским језиком, нарочито непредвидљивом, параноидном фотографијом”
Најбољи документарни филм „Сећања прозора“ Мехране Салимиан и Амина Пакпарвара
Златна мимоза за најбољи документарни филм припала је остварењу „Сећања прозора“, који потписује редитељски дуо Мехрана Салимиан и Амин Пакпарвар.
„Кроз своје поетско приповиједање, овај филм истражује границу између свједочења и активизма у тешким временима. У средишту његове приче налази се фундаментално питање: суочен са дискриминацијом и репресијом, какав избор има појединац? Прожимајући сјећања и лично искуство, овај филм показује како кинематографија може постати снажан облик отпора”, наведено је у образложењу одлуке.
Жири који су чинили редитељка и глумица Пегах Ахангарани, редитељ Герегин Закоyан, фестивалска програмерка и редитељка Рада Шешић, директор фотографије Милош Јаћимовић и новинар Никола Марковић одлучио је да прву специјалну награду додијели документарцу „Испреплетана сећања“ Схајме Аwаwдех.
„Са истанчаношћу и шармом, редитељка се кроз лична сјећања суочава са колективном траумом. Користећи кућне снимке, телевизијске вијести и приповједање својим њежним гласом, она са упечатљивом прецизношћу призива и биљежи сваки детаљ свог одрастања као шестогодишње палестинске дјевојчице која живи под окупацијом. Супротстављајући њежна лична сјећања суровој трауми живота под војном окупацијом, редитељка отвара нови прозор у приказ ове снажне и потресне приче”, стоји у образложењу одлуке жирија.
Друга специјална награда припала је документарном филму „Право на заборав“ Лизе Мазенауер, „за препознатљив филмски израз који користи визуелно промишљање како би кроз личну историју истражио постколонијални дискурс и тишине уткане у њу.”
Најбољи студентски филм: „Тарик“ Адема Тутића
Златна мимоза за најбољи студентски филм додијељена је остварењу „Тарик“ редитеља и сценаристе Адема Тутића, студента Факултета драмских уметности Универзитета у Београду.
Жири који су чинили глумица Бранка Пујић Јовановић, драмски писац и сценариста Армин Бехрем и сценариста Ернесто Коларић истакао је да награду додјељује „снажној и суптилној причи о припадању и потрази за властитим мјестом“.
„Кроз искуство дјечака који је изгубљен између два свијета, филм на једноставан начин отвара теме усамљености, идентитета и потребе за прихватањем. Природно дифузно свјетло, статична камера и дуги кадрови бришу границе између ликова и публике, док замућени амбијент постаје метафора нејасних граница идентитета. Тишине и минимални дијалог нису само стилски избор, већ драматуршки алат којим се гради унутарња напетост и емоција. „Тарик“ је прецизно режиран филм који кроз интимну причу отвара питање одрастања и припадања, потврђујући Тутића као аутора чији глас заслужује нашу пуну пажњу”, стоји у образложењу жирија.
Специјална награда за режију у селекцији студентског филма припала је Вељку Петровићу са Факултета драмских уметности Београда, за остварење „Егзистенција је коинциденција“,које кроз иронију проговара о универзалним друштвеним ранама.
„Вељко Петровић у филму „Егзистенција је коинциденција“ гради комичну, али дубоко промишљену слику дана једног студента кроз статичне, дуге кадрове у којима се наизглед ништа не дешава. Минималистички дијалог и одсуство контраста стварају атмосферу колективне усамљености и друштвене исцрпљености. Кроз хумор и прецизну контролу форме, Петровић наставља традицију Андерссона и Сулеиманија, гдје баналне радње постају метафоре егзистенцијалног бесмисла, а визуелна сведеност постаје простор рефлексије“, наводе из жирија.
Специјална награда за визуелни идентитет и интроспективно приповиједање додијељена је студенткињи АГРФТ Љубљана, Еми Паш за филм „Све што сам одувијек жељела чути“, којим ауторка на суптилан и храбар начин истражује процес самоспознаје и границу између стварног и замишљеног.
„Ема Паш у филму гради интимну, поетску потрагу за властитим „ја“, у којој се стварност и машта не раздвајају, већ непримјетно преплићу. Кроз колажну драматургију, ауторка обликује свијет који истовремено припада унутарњем и јавном простору. Свијет у којем интроспекција постаје чин отпора, а имагинација средство самоспознаје. Филм се истиче прецизним осјећајем за ритам, као и способношћу да фрагменте свакодневице повеже у кохерентну поетску цјелину“, стоји у образложењу одлуке.
По завршетку церемоније доделе награда, на Канли кули је приказан филм„Планина“редитеља, сценариста и продуцената Биљане Туторов и Петра Гломазића.
Документарац који је један од највећих успеха црногорске кинематографије у посљедње две деценије, награђен Великом наградом жирија за најбољи међународни документарни филм на Sundance фестивалу и наградом за најбољи дугометражни документарни филм на Сарајево филм фестивалу, приказан је ван такмичарске конкуренције.
Покровитељи 39. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала су Министарство културе и медија Црне Горе и Општина Херцег Нови, извршни продуцент Јавна установа културе „Херцег-фест“, партнер Филмски центар Црне Горе, уз подршку бројних спонзора, партнера и пријатеља манифестације.
Фото: Вук Илић
З. Ј.
