Kao što smo vas već izvestili, panevropski koprodukcioni fond Eurimages je na svojoj poslednjoj sesiji, između ostalih, podržao i projekat dugometražnog igranog filma „Osmi mart“ scenariste i reditelja Srđana Dragojevića. Dragojević je ključni autor filmova „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Mi nismo anđeli 2“, „Sveti Georgije ubija aždahu“, „Parada“, „Atomski zdesna“ i „Nebesa“, a ovaj njegov novi film, čiji je scenario nastao na osnovama priče regionalne književne zvezde, Rumene Bužarovske, predstavlja koprodukciju Srbije, Ruminije, Bugarske, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije.
„Osmi mart“ je, kako se navodi, gorka, crna komedija o ženi koja pokušava da se uklopi u svijet koji je ne želi, o kulturnom imperijalizmu koji se servira pod krinkom osnaživanja i o ceni koju plaćamo kada prestanemo da glumimo. Film, koji je sam autor opisao kao gorku crnu, antiimperijalisticku komediju, sažima ono što publika od Dragojevića očekuje – beskompromisnu analizu društvenih devijacija kroz spoj tragičnog humora i brutalne iskrenosti .
Dostupan sinopsis otkriva sledeće: Vesna je profesorka antropologije na pragu pedesetih, zaglavljena u rutini bez perspektive. Dan joj je ispunjen predavanjima u polupraznim amfiteatrima, studentskim protestima koje mladi shvataju ozbiljnije od nje i kolegama koji je tretiraju kao neugodan dodatak nameštaja. Njen sin Vojkan je student, ali više vremena provodi u svetu digitalnih platformi nego na fakultetu, dok je njen bivši muž Ljuba odavno zasnovao novu porodicu. Kada je slučajno pozovu da se obrati studentima na protestu, Vesnin nastup postaje viralan. Međutim, ono što mladi doživljavaju kao zabavnu anarhiju, njene kolege i bivši muž vide kao bruku. Usred haosa, stiže joj neočekivana pozivnica – supruga američkog ambasadora poziva je na ekskluzivni prijem povodom 8. marta, u društvo „moćnih žena“ Balkana…
U prezentaciji je je ovaj budući film Srđana Dragojevića pojašnjen i ovim rečima: „Radnja prati Vesnu (Ksenija Marinković), profesorku antropologije na ivici nervnog sloma, usred studentskih protesta i lične krize. Njen put je svojevrsna Alisa u zemlji čuda – od depresivnog brutalizma beogradskih blokova do bajkovitog sveta američke rezidencije, gde je pozvana na prijem „Moćnih žena” povodom 8. marta. Upravo u ovoj rezidenciji film najjasnije artikuliše svoju tezu o kulturnom imperijalizmu. Vesna, kao i ostale pozvane predstavnice regionalne elite (od plastičnog hirurga do influenserke), tretirane su kao lutke u performansu koji režira supruga američkog ambasadora, Keli Dejvis. One su eksponati u predstavi koja treba da oslika moć i uspeh po američkom kalupu, ali koja zapravo otkriva duboku kolonijalnu dinamiku: balkanske uspešne žene igraju uloge u tuđoj predstavi, dok im se nameću vrednosti i estetika zapadnog feminizma, svedenog na potrošački momenat – „multi-tasking” i „pink” estetiku .Ovaj aspekt filma direktno se nadovezuje na temu kultur-fašizma: ne radi se samo o ekonomskoj, već o dubokoj simboličkoj dominaciji u kojoj se lokalni identitet i autentičnost guše pod težinom američkog softvera. Ovde Dragojević ne pravi razliku između „stare” i „nove” vlasti; svi su oni deo istog sistema u kome se nacionalna elita, poput učesnica u rezidenciji, takmiči ko će više da se prilagodi imperijalnom centru. Vizuelno i strukturalno, „Osmi mart“ najviše podseća na Blejka Edvardsa i njegov kultni film „Zabava / The Party“ (1968) . Poput Hrundija V. Bakšija, Vesna je disfunkcionalni element u savršeno uređenom svetu. Međutim, dok je Bakši bio nevin autsajder, Vesna je proizvod istog sistema koji sada razara. Njen nastup na bini, gde umesto predviđene nežne pesme izvodi buntovni rok „Apokalipso”, nije slučajni kiks već čin oslobođenja Kao i u klasiku „The Party“, destrukcija počinje nespretnošću, ali prerasta u totalni haos . Ipak, Dragojević dodaje svoj, oštriji balkanski začin. Kataklizma na prijemu nije samo fizičko uništenje dekoracija, već simboličko sagorevanje lažnih identiteta. Vesna poput antiheroja, secira performativnost moći, pokazujući kako su te “moćne žene” zapravo marionete.“
Dragojević je, dakle, i autor scenarija. Direktorka fotografije je Tatjana Krstevski („Teret“, „Dubina dva“), a udarne role će odigrati: Ksenija Marinković, Bojana Novaković, Nada Šargin, Hristina Popović, Toni Mihajlovski.
Film je koprodukcija osam narečenih evropskih država; producentkinja je Biljana Prvanović (Delirium Films, Srbija), manjinski koproducenti su: Marcian Lazar (Axel Film, Rumunija, Katya Trichkova (Contrast Films, Bugarska), Boštjan Virc (Studio Virc, Slovenija), Julia Irene Peters, Jutta Feit (JIPPIE Film GmhH, Nemačka), Jamila Wenske (Achtung Panda! Media GmbH, Nemačka), Hrvoje Osvadić (Petnaesta Umjetnost, Hrvatska), Milena Charan (Taurus Prodcution, Crna Gora), Elena Stanisheva (VEDA Film Productions, Severna Makedonija), dok je Mike Downey pridruženi producent. Nastanak filma su podržali nacionalni filmski centri: Filmski centar Srbije, Rumunski filmski centar, Nacionalni filmski centar Bugarske, Slovenački nacionalni filmski centar, Hrvatski audiovizualni centar, Filmski centar Crne Gore, Filmska agencija Severne Makedonije, kao i fond Hessen Film iz Nemačke i već pominjani Eurimages.
Snimanje će otpočeti prvih dana avgusta, a planirano je da se okonča do kraja septembra ove godine.
Foto: Delirium Films, promo
Zoran Janković
