Филм „Кратко лето“ руске редитељке Настје Коркије, у продукцији српске продукцијске куће Арт & Попцорн, добитник је престижне награде Лав будућности – „Луиђи де Лаурентис“ за најбољи дебитантски филм на 82. Венецијанском филмском фестивалу.
Редитељка Настја Коркијаје приликом пријема награде изјавила: „Ово је 1.291. дан инвазије на Украјину. Никада нисам рат видела изблиза, али већ 1.291 дан осећам његов утицај. Као радијација, он уништава друштво изнутра. Искрено се надам да ћемо држати очи широм отворене и пронаћи снагу да зауставимо рат.“
Мирослав Могоровић, копродуцент филма из Србије, поводом освајања овог значајног признања је навео: „Поносан сам што је наш филм Кратко лето овенчан престижном наградом Лав будућности на 82. Мостри у Венецији. Ово признање је не само потврда изузетног талента ауторке Настје Коркије и читаве филмске екипе, већ и снажан подстрек свима нама у Центру за филмску уметност Арт & Попцорн, који верујемо у моћ нових филмских гласова и оригиналних кинематографских визија. Кратко лето је доказ да се храброст и вера у нове генерације стваралаца исплате – и то на највећој светској сцени. Ова награда припада и српској кинематографији у целини, јер показује да наши филмови имају снагу да дотакну публику и изван наших садашњих и бивших граница. Венеција је за нас почетак једног великог пута, а награда Лав будућности доказ да филмски снови, када се деле и негују, могу постати стварност“.
Међународним жиријем награде Лав будућности – „Луиђи де Лаурентис“ најбољи дебитантски филм на 82. Венецијанском филмском фестивалу председавала је шкотска редитељка Шарлот Велс, а у његовом саставу су и били француско-тунижанска редитељка и продуценткиња Ериж Сеири, као и италијански редитељ и сценариста Силвио Солдини.
Филм је премијерно приказан у такмичарском програму „Дани аутора“ и доноси интимну причу о седмогодишњој Каћи, девојчици пред полазак у школу, док њени бака и дека пролазе кроз озбиљну породичну кризу и налазе се на ивици раздвајања. Кроз поетски поглед на детињство, аутори се осврћу и на шири контекст руског друштва у време Другог чеченског рата и таласа терористичких напада 2004. године.
Сценарио потписујуНастја Коркијаи Михаил Бушков, а филм је сниман у августу и септембру 2024. године на локацијама у околини Београда, Бора, Перлеза и још неколико места. Пројекат је настао као копродукција компанија Там Там (Немачка), Тотем (Француска) и Арт & Попцорн (Србија).
У главној улози је руска глумица Маја Плескович,која већ годинама живи у Београду. Поред ње, на филму су радили и истакнути руски глумци Александар Феклистов, Јаков Карихаљини Александер Карпушин, али и домаћи уметници Весна Јовановић иСтојша Ољачић. У екипи је учествовао и значајан број руских емиграната, док су део ауторског тима чиниле српске уметнице – костимографкиња Марија Јаношевићи дизајнерка маске Јасмина Мина Лилић.
Режију потписује Настја Коркија, ауторка руског порекла која данас живи у Немачкој. Студије је започела на Московском државном универзитету где је дипломирала филологију, а касније је усавршавала филмску режију на Московској школи новог филма код Бакура Бакураѕеа, затим на Куби у оквиру радионице ЕИЦТВ под менторством Вернера Херцога, као и на мастер програму документарне режије ДоцНомадс Ерасмус у сарадњи универзитета у Португалији, Мађарској и Белгији.
Филм је још пре снимања представљен на платформи Wхен Еаст Меетс Wест у оквиру Тршћанског филмског фестивала, где је освојио две награде и био изабран за ПопУп Филм Ресиденцy у Паризу.
Подршку пројекту пружили су бројни међународни фондови из Немачке и Француске, MEDIA Креативна Европа, Филмски центар Србије и Програм филмских подстицаја Републике Србије. Продуценти су Наталиа Дрозд, Андреа Сцхутте, Дирк Децкер, Беренице Винцент, Мирослав Могоровић и Стефан Младеновић, који је уједно и извршни продуцент филма.
З. Ј.
