На 53. ФЕСТ-у 11.10.2026. године у новобеоградском Сава центру додељене су награде „Београдски победник“ у европском, светском и регионалном такмичарском програму, као и признања „Небојша Ђукелић“, „Милутин Чолић“ и „Слободан Новаковић“. Жири је у својим образложењима истакао уметничку вредност награђених остварења, снагу њихових прича, редитељски приступ и начин на који филмови обрађују личне, друштвене и политичке теме.
Европски такмичарски програм
О наградама у Европском такмичарском програму одлучивао је жири у саставу Јани Бојаџи, Борис Трбић и Јасмин Дураковић, који је био председник.
Награду „Београдски победник“ за најбољи филмосвојио је „Тихи пчелар“ (Шведска). Жири је у образложењу навео да филм, у традицији европског, а посебно скандинавског арт-хоусе филма, гради породичну причу о односу оца и ћерке, стварајући ликове високог уметничког домета и емотивне снаге.
– Овај филм представља један од драгуља овогодишње европске понуде и заслужено носи наслов најбољег европског филма на овогодишњем ФЕСТ-у – истакао је жири.
Признање за најбољу режијуприпало је Илкеру Чатаку за филм „Жута слова“ (Немачка, Турска). Реч је о политичкој и породичној драми која се бави односом појединца и заједнице у репресивном друштву, стављајући у први план хтења, дилеме и разочарања уметника који се сукобљава са ауторитарним системом.
„Жута слова“ не говоре само о једном политичком, друштвеном и културном контексту већ и о проблемима са којима се уметник суочава покушавајући да сачува сопствени интегритет у савременом свету, наведено је у образложењу.
За најбољи сценарионаграђен је Андриус Блажевичиусза филм „Како се развести током рата“ (Литванија). Жири је истакао прецизну структуру сценарија, као и сјајно и вешто изграђене ликове.
„Како се развести током рата“ интимна је и породична прича о ерозији међуљудских односа у ратном времену. Сценаристички иновативан, овај филм пружа прилику да се упознамо са причом која је често игнорисана у мејнстрим медијима, причом о људској патњи и неисказаним дилемама које прате живот уметника у времену поларизације и сукоба.
Светски такмичарски програм
Жири Светског такмичарског програма чинили су Сали Салији Салини, Мартин Милинковић и Саша Радојевић, председник жирија.
Награду „Београдски победник“ за најбољи филмосвојио је „Црвени хангар“ (Шпанија). Одлука жирија била је једногласна, а у образложењу је истакнуто да филм историјску трауму и моралну одговорност приказује кроз клаустрофобичан простор и личну дилему унутар репресивног система.
– Црно-бела фотографија и контролисано коришћење простора доприносе атмосфери, без потребе за претераним емоционалним наглашавањем – навео је жири.
Признање за најбољу режијуприпало је Рафаелу Мануелу за филм „Филипинка“ (Сингапур, Филипини). И ова одлука донета је једногласно. Жири је нагласио да филм користи простор голф-клуба као микрокосмос класних односа, привилегија и друштвене моћи.
– Његова највећа вредност је у визуелној контроли и начину на који се друштвена хијерархија изражава кроз мизансцен, понашање ликова и распоред у простору, уместо кроз директно објашњавање – наведено је у образложењу.
За најбољи сценарионаграђени су Сабир Хосаин Шовон и Резван Шахриар Самит за филм „Учитељ“ (Бангладеш). Жири је једногласно одлучио да ово признање додели остварењу „Учитељ”, политичкој драми о идеализму, корупцији и преображају човека који улази у систем власти.
У образложењу се истиче да филм има упечатљиву премису и атмосферу која повремено подсећа на политички трилер, док трансформација главног јунака не представља само промену карактера већ и промену његовог односа према моћи.
Жири Светског такмичарског програма посебно је издвојиои филм „Нарцисо“ (Парагвај, Немачка, Уругвај, Бразил, Португал, Шпанија, Француска).
Ово остварење повезује диктатуру, сексуалност, музику и друштвену репресију, користећи интимну причу како би приказало шири историјски контекст. Његова снага огледа се у атмосфери, визуелном изразу и споју личног идентитета са политичким притиском.
– Исто тако, веома јасно показује колико су популарна култура и медији увек трн у оку свим репресивним системима – закључио је жири у образложењу посебног признања.
Регионални такмичарски програм
О наградама у Регионалном такмичарском програму одлучивао је жири у саставу Славица Богданов, Џулиан Ричардс и Ђанлука Курти, председник жирија.
Награду „Београдски победник“ за најбољи филмосвојило је остварење „Држи се за мене“ (Грчка, Кипар). Жири је истакао да комбинација минималног дијалога, изванредног редитељског тајминга, ненаметљиве глуме и упечатљивог визуелног израза суптилно успоставља дубоку везу између ликова и гледалаца. Све то, према оцени жирија, чини „Држи се за мене“ истински снажним филмским искуством.
Признање за најбољу режијуприпало је Шерифу Франсисуза филм „Последњи позив“ (Грчка). У образложењу је наглашено да је ово остварење, у традицији најбољих политичких трилера завере из седамдесетих година, снажна порука пренета на изузетно луцидан начин и са јединственом мером редитељске прецизности. Резултат је висок степен реалистичности, укључујући приказ утицаја медија на исходе екстремних ситуација, попут киднаповања.
За најбољи сценарионаграђен је Али Ватансеверза филм „Заједно сами“ (Турска, Румунија). Жири је похвалио начин на који се сценариста бави тешким темама, приступајући им на лаган и леп начин и преплићући саосећајност и хумор са изненађујућим контекстима, попут виртуелне стварности и друштвених мрежа.
Такав приступ, како се наводи у образложењу, помаже гледаоцу да разуме болно путовање породице која се суочава са случајем умирања.
Признање „Небојша Ђукелић“ за најбољи регионални филмприпало је остварењу „Жене, луђаци и мало добрих педера“ (Хрватска).
О добитнику је одлучивао жири у саставу: Славица Богданов, Џулиан Ричардс и Ђанлука Курти.
У образложењу се истиче да филм комбинује дубоко некоректан црни хумор, јединствено добро одиграну улогу антихероја и вешт редитељски приступ приповедању бескомпромисно мушке приче. Реч је о причи о човеку са маргине који, како наводи жири, „не види црвену у црвеним линијама“.
Награда „Милутин Чолић“ за најбољи српски филмдодељена је редитељу Лордану Зафрановићуза остварење „Златни рез ’42: Дјеца Козаре“.
О добитнику је одлучивао жири у саставу Горан Радовановић, редитељ, Дубравка Лакић, филмска критичарка, и Бранислав Милошевић, монтажер.
У опширном образложењу жири је истакао да је реч о колосалном и часно урађеном драмском делу којим се заокружује моћан стваралачки опус аутора, тематски истрајно посвећен проучавању анатомије зла. Како се наводи, у смутним временима и на тлу погодном за његово ширење, зло попут карцинома може да расте и развија се до ужаса епских размера. Жири је посебно издвојио стилизовану поетику филма, сучељену са естетиком мрака, као и повратак класичном мизансцену, којим је омогућена гледаочева блискост и са џелатима и са жртвама. „Златни рез ’42: Дјеца Козаре“ бави се историјским догађајем из не тако давне прошлости који филмски аутор, у име човека и човекољубља, не дозвољава да буде заборављен, закључује се у образложењу.
Награда „Слободан Новаковић“ за најбољи дебитантски филмприпала је остварењима „Црвени хангар“ (Шпанија), редитеља Хуана Пабла Салата, и „Лутајуће стене“ (Чиле), редитеља Томаса Вудрофа.
Чланови жирија били су: Славица Богданов, Џулиан Ричардс, Ђанлука Курти.
Жири је филм „Црвени хангар“ наградио за упечатљиву екранизацију човекове моћи да одлучује о сопственим поступцима упркос институцијама које ту моћ покушавају да негирају.
– Редитељ сажето и уз снажну контролу дочарава догађаје који се одвијају у кошмарној журби, у свету који се буквално мења преко ноћи. Насиље се приказује и дочарава тек толико да схватимо шта се дешава, а остаје на маргинама и ван видокруга, чиме “Црвени хангар” постаје мајсторски изведена студија индиректног реализма – наводи се у образложењу.
Признање је припало и Томасу Вудрофу за филм „Лутајуће стене“ (Чиле, Француска и Аргентина), због супериорног коришћења кинематографских кодова којима се показује да се филм не догађа само на филмском платну већ и у души човека.
Жири је оценио да редитељ ствара аудиовизуелни есеј који подстиче на размишљање о значају уметничког и филмског стваралаштва, али и о његовој пролазности и крхкости пред неумољивим протоком времена.”Лутајуће стене“ представљају спој различитих жанрова и стилова. Конципиран као мултимодално истраживање креативности из више фасцинантних углова, филм се осврће на процес тумачења и начин на који он може потпуно да измени перцепцију и вредновање неког уметничког дела.
Фото: ФЕСТ/ЦЕБЕФ/Душан Миленковић
Ђ. Б.
