Za mnoge će najjači adut filma „Ponor smrti“ biti pad aviona, krvoločne ajkule ili Aron Ekhart u glavnoj ulozi. Za mene je, ipak, najveći razlog za gledanje je Reni Harlin. Malo je reditelja čiji su filmovi toliko obeležili moje odrastanje. Harlin je autor uz čije sam filmove formirao ukus, od „Strave u Ulici brestova 4“, mog prvog susreta sa njegovim radom, preko „Umri muški 2“, „Alpiniste“, „Dugog poljupca za laku noć“ i „Dubokog plavog mora“, pa sve do brojnih akcionih trilera i horora u kojima je uvek bilo više eksplozija, opasnosti i adrenalina nego potrebe za suptilnošću. I baš zato smo ga voleli.
Njegov novi film kod nas nosi naslov „Ponor smrti“, dok je originalni naziv „Deep Water“. Pomalo je ironično što deli naslov sa erotskim trilerom Adrijana Lina iz 2022. godine, sa Benom Aflekom i Anom de Armas, jer ova dva ostvarenja – osim naslova – nemaju ništa zajedničko. Lin se bavio raspadom jednog braka i psihološkim igrama, dok Harlin radi ono što najbolje ume – pretvara katastrofu u krvavo dobru žanrovsku zabavu.
Zaplet je jednostavan i efikasan. Tokom leta iz Los Anđelesa ka Šangaju putnički avion prinudno sleće usred okeana. Nekolicina preživelih ostaje zarobljena u polupotopljenoj olupini, daleko od kopna i bilo kakve pomoći, dok krv u vodi privlači jato gladnih ajkula. Vreme neumoljivo ističe, more prodire u trup letelice, a svaka pogrešna odluka može biti poslednja.
Harlin odavno nije stanovnik holivudske A-lige. Čovek koji je nekada raspolagao ogromnim budžetima i režirao najveće akcione spektakle danas uglavnom radi u okvirima B produkcije. Međutim, za razliku od mnogih kolega koji su završili na istoj adresi, on nikada nije zaboravio zanat. Njegovi noviji filmovi umeju da budu neujednačeni, ali gotovo svaki nosi prepoznatljiv autorski pečat. Još se oseća da iza kamere stoji čovek koji iskreno voli akciju, horor i avanturu. A to se ne može odglumiti.
„Ponor smrti“ jedan je od njegovih uspešnijih filmova u poslednjih desetak godina. Verovatno nije slučajno što je reč o ambicioznijoj produkciji. Budžet od oko 40 miliona dolara čini ga Harlinovim najskupljim filmom još od „Herkula: Početka legende“ iz 2014. godine, pa ostvarenje izgleda kao pravi bioskopski spektakl, a ne još jedan naslov izgubljen u ponudi striming platformi. Sniman na Kanarskim ostrvima, u Kini, na Novom Zelandu i u rimskim studijima, film uspešno koristi raskošne lokacije i solidne specijalne efekte da pojača osećaj klaustrofobije usred beskrajnog okeana.
U glavnoj ulozi je uvek pouzdani Aron Ekhart, glumac koji je i ranije bio deo priča o avionskim katastrofama – dovoljno je setiti se Istvudovog „Salija“, iako je tamo imao sporednu ulogu. Društvo mu pravi oskarovac ser Ben Kingsli, čije prisustvo produkciji daje dodatnu težinu, čak i kada scenario ne koristi njegov potencijal onoliko koliko bi mogao. Zanimljivo je i da je ovo drugi Harlinov film u kojem se njegovi junaci bore protiv ajkula, posle danas već kultnog „Dubokog plavog mora“. A kao simpatičan kuriozitet ostaje podatak da je avion korišćen u „Ponoru smrti“ isti model koji se pojavio i u „Umri muški 2“, jednom od filmova koji su Harlina učinili zvezdom.
Scenario ne donosi mnogo iznenađenja. Likovi su uglavnom svedeni na prepoznatljive žanrovske tipove, dijalozi služe svrsi, a poneka nelogičnost prihvata se kao deo igre. Ali Harlin odavno ne pokušava da snima filmove koji će osvojiti Oskare. Njegov cilj je da publiku drži prikovanu za sedište nešto manje od dva sata, i u tome uglavnom uspeva. Ritam je dobar, tenzija se pažljivo gradi, a napadi ajkula dovoljno su efektni da opravdaju bioskopsku kartu.
„Ponor smrti“ neće vratiti Renija Harlina u dane kada je bio jedan od najtraženijih holivudskih reditelja. Ali to mu, čini se, više nije ni cilj. Ovo je staromodni akcioni horor napravljen sa dovoljno energije, zanatske sigurnosti i očigledne ljubavi prema žanru. Harlin možda više nije u prvoj ligi, ali u drugoj i dalje igra kao čovek koji pamti kako izgleda finale.
A najlepša vest za njegove fanove jeste da ne usporava. Već je završio dva nova filma – akcioni triler i horor „Crne plime“, u kojem Džon Travolta pokušava da zaštiti porodicu od jata krvoločnih orki. Ako ništa drugo, kod Renija Harlina nikada nije dosadno. I to je, na kraju, možda i njegov najveći kvalitet.
Đorđe Bajić
