„Ljubav koja preostaje“ (Ástin sem eftir er, 2025), nova režija Hlinura Palmasona, poznatog po filmovim „Božija zemlja“ (2022) i „Zimska braća“ (2017), jedna je intimna porodična studija o post-festumu tihog raspada braka, ali u suštini funkcioniše kao niz pažljivo komponovanih trenutaka, a ne kao klasična priča sa početkom razradom i krajem.
Film prati godinu dana u životu jedne islandske porodice tokom i nakon razdvajanja roditelja, no narativna linija je svesno razređena, gotovo nepostojeća. Palmason ovde ne gradi radnju, već atmosferu: vreme, prostor i emocije klize jedni u druge bez potrebe za jasnim dramaturškim lukom. Palmason je reditelj, scenarista, direktor fotografije i izvršni producent ovog filma, što mu daje, praktično, potunu kontrolu. Rezultat ne izostaje.
Film je izuzetno snimljen – svaki kadar deluje promišljeno, precizno i fizički opipljivo – a istovremeno je neobično duhovit i izrazito životan. Humor se rađa iz sitnica, iz apsurdnih situacija koje kao da iznenada izrastu iz svakodnevice. Upravo ti nadrealni ispadi predstavljaju njegov najjači adut: prizori u kojima stvarnost blago puca po šavovima, poput sekvence u kojoj džinovski petao napada glavnog junaka dok ovaj na laptopu gleda „Čudovište iz Crne lagune“, deluju istovremeno komično, uznemirujuće i krajnje oslobađajuće.
To su trenuci u kojima film najjasnije pokazuje svoju poetiku – onu u kojoj emocija i asocijacija imaju prednost nad pričom. „Ljubav koja preostaje“ je, u tom smislu, suštinski film bez radnje, ali sa snažnim osećajem za život kakav jeste: haotičan, fragmentaran i često topao i duhovit. Kujica Panda je spektakularna, svojevrsni je pandam Đorđevićevoj Liji iz filma „Vetra, pričaj sa mnom“, a u Kanu je, gde je film premijerno i prikazan, osvojila „Pseću Zlatnu palmu“.
„Ljubav koja opstaje“ je pohodila mnogobrojne viđene filmske festivale, počev od onog u Kanu, gde je bila i sveukupna svetska premijera, pa preko festivala u San Sebastijanu, Torontu, Njujorku… Kod nas, u Srbiji, film je premijerno prikazan na nedavno oknčanom 31. Festivalu autorska filma u Beogradu, i to u programskoj celini „Bande à part“. U filmu se govori islandskim i engleskim jezikom. Takođe, „Ljuba koja preostaje“ je zvanični nacionalni predstavnik matičnog Islanda u trci za Oskara u kategoriji Najboljeg međunarodnog filma.
Đorđe Bajić
