Posle više od dve decenije filmskih avantura Spajdermena, od Tobija Mekgvajera, preko Endrua Garfilda, do Toma Holanda, reklo bi se da je sve već viđeno kada je ovaj supeheroj u pitanju. Toliko različitih glumaca, negativaca, multiverzuma i spektakularnih obračuna moralo je kad-tad da dovede do zamora materijala. Međutim, „Spajdermen: Novi dan“ prijatno iznenađuje i pokazuje da za najpopularnijeg Marvelovog heroja još uvek ima svežih ideja.
Ovo je četvrti film Toma Holanda u kome je njegov Spajdermen glavni junak, nakon Povratka kući (2017), Daleko od kuće (2019) i Puta bez povratka (2021), a ukupno sedmo pojavljivanje u ulozi Pitera Parkera u Marvelovom filmskom univerzumu. Radnja se nastavlja četiri godine nakon događaja iz filma Put bez povratka. Svet je zaboravio Pitera Parkera, a on je ostao sam sa svojom tajnom i odgovornošću koju nosi kao Spajdermen. Upravo ta usamljenost predstavlja emotivno jezgro filma. Piter iz prikrajka prati život Em Džej i Neda, koji ga se više ne sećaju, dok istovremeno pokušava da zaštiti Njujork od nove pretnje koja ga uvlači u složenu misteriju i tera da se suoči sa sopstvenom prošlošću.
Posle deset godina u ovoj ulozi, Tom Holand deluje sigurnije nego ikad. Njegov Piter Parker više nije nespretni tinejdžer, već čovek koji je sazreo kroz gubitke i žrtve. Holand u novom filmu odlično balansira humor, akciju i emocije, pa nije iznenađenje što je upravo njegova gluma dobila najviše pohvala i od kritike i od publike, a veoma dobro funkcionišu i najemotivnije scene koje deli sa svojom suprugom u stvarnom životu – Zendejom. Drugi veliki glumački adut filma je Sejdi Sink. Zvezda serije Stranger Things potvrđuje da polako izrasta u jednu od najperspektivnijih holivudskih glumica svoje generacije. Njena pojava unosi novu energiju u priču, a harizma i prirodnost lako opravdavaju prostor koji dobija na ekranu.
Reditelj Destin Danijel Kreton pokazuje da ume da pronađe pravu meru između spektakla i drame. Kreton je preuzeo rediteljsko kormilo od Džona Votsa, koji je režirao prethodna tri filma sa Tomom Holandom. Novi film se mnogo manje oslonjen na multiverzum i kosmičke pretnje, a više na kriminal u Njujorku i lične dileme Pitera Parkera. To je pristup koji su mnogi fanovi priželjkivali nakon sve većih razmera prethodnih Marvelovih filmova. Kreton je poznat po tome što više pažnje posvećuje razvoju likova nego pukom spektaklu, i to se i ovde vidi.
Iako je prva polovina filma nešto sporijeg ritma, reditelj strpljivo gradi atmosferu i odnose među svojim junacima, pa završnica donosi sasvim zasluženu emotivnu i akcionu kulminaciju. Posebno su zabavni dueli u dosetkama između Panišera (Džon Berntal) i Spajdermena, kao i interakcije Brusa Benera (Mark Rufalo) i Spajdermena, koje donose dovoljno humora da razbiju ozbiljniji ton priče, a da pritom nikada ne skliznu u karikaturu.
Film je već naišao na veoma dobre reakcije, sa prosečnim ocenama oko 8/10. Kritičari ističu mračniji ton, emotivnu dubinu i povratak Spajdermena njegovim uličnim korenima, dok publika posebno ceni činjenicu da je, uprkos velikom broju Marvelovih junaka, fokus ostao na Piteru Parkeru i njegovoj priči.
„Spajdermen: Novi dan“ je veoma dobar film – ili, preciznije, onoliko dobar koliko jedan savremeni superherojski blokbaster može da bude. Ne pokušava da izmisli toplu vodu niti da revolucionarno promeni žanr, ali uspeva ono što je mnogo važnije: da nas ponovo podseti zbog čega smo zavoleli Spajdermena. Posle toliko nastavaka i varijacija, to je uspeh koji nikako ne treba potceniti.
Đorđe Bajić
