Поклоници филмских хорора су посебно осетљив сој филмофила, увек спремни да се пожале да хорор махом клеватају елитисти и исскључиви филмски чистунци, а неретко су потпуно неспремни да признају да за потужан просек у домену савременог филмског хорора највећу одговорност, како то, уосталом, једино и приличи, сносе они који из ових или оних порива стварају и пласирају непрекидну бујицу безвредних, незанимљивих и свеукупно промашених филмова тог жанровског усмерења. Они сада могу да одахну, јер у мање-више само месец дана, у овдашње биоскопе стигла су три одлична хорора из рецентне кино понуде – „Врати ми је“(Бринг Хер Бацк), „Тренутак нестајања“(Wеапонс) и „Заједно“(Тогетхер). А са тачке гледишта кинољубаца који добро разумеју важност контуинитета присуства ваљаних  и довољно особених филмова било ког жанровског одређења у аспекту биоскопске дистрибуција, може се устврдити да сва та три филма показују евидентан потенцијал да искораче и ка публици која мање познаје или разуме хорор, али која, и мимо тога, има изграђену и артикулисану гледалачку финесу да препозна квалитетан филм, па ма каквог он жанровског профила начелно и доминатно био.