Хорор публика спада међу најзахтевније, али и најконтрадикторније биоскопске гледаоце. Када аутори покушају да промене устаљену формулу, оптужују их да су издали дух оригинала. Када остану верни ономе што је серијал учинило култним, дочекају их примедбе о креативној исцрпљености и рециклирању старих идеја. Управо између те две крајности нашао се и „Зли мртви: Спаљивање“(Евил Деад Бурн), шести филм култне франшизе коју је Сем Рејми покренуо још давне 1981. године. Истина је, међутим, далеко једноставнија од расправа које ће се неминовно повести међу фановима. „Спаљивање“није револуционаран филм, нити покушава да промени правила игре. Оно што јесте – то је изузетно сигуран, енергичан и сасвим достојан наставак серијала који одлично разуме шта публика очекује када купи карту за нови Евил Деад.
Филмска критика: „Зли мртви: Спаљивање“ Себастијана Ваничека
Хорор публика спада међу најзахтевније, али и најконтрадикторније биоскопске гледаоце. Када аутори покушају да промене устаљену формулу, оптужују их да су издали дух оригинала. Када остану верни ономе што је серијал учинило култним, дочекају…
