Текући, 19.Лесковачки интернационални фестивал филмске режије улази у своју завршницу. О овогодишњем издању фестивала, његовом значају и плановима говорили су: чланови Уметничког савета ЛИФФЕ-а редитељка Инес Тановић и Мирољуб Вучковић, дугогодишњи селектор ФЕСТ-а, словеначки редитељ и члан жирија Главног такмичарског програма Јанез Бургер и Сања Цонић, директорка Лесковачког културног центра, који је оснивач и организатор Фестивала.
Инес Тановић, Уметнички савет ЛИФФЕ-а: „Главни такмичарски програм приказује различите стилове, ауторске приступе. Врло ми се допада селекција „Посебан третман“ која је платформа за једну врсту ауторске слободе. Ту су млади аутори који не морају имати савршене филмове, али показују снажан ауторски печат, један израз који даје наду, да имамо заиста ауторе који се развијају и који ће доћи са другим и трећим филмом, вероватно са још бољим, и ићи ће у Главни такмичарски програм. Треба и даље радити на томе да ауторима из региона буде престиж да имају свој филм на ЛИФФЕ-у. Сматрам да је Лесковачки културни центар, да су Драган Јовић и Сања Цонић, направили сјајну ствар што су успели да сачувају овај фестивал, јер је ситуација таква у читавом региону, па и у свету, да култура прва страда. Сви заједно морамо да чувамо ЛИФФЕ.“
Мирољуб Вучковић, Уметнички савет ЛИФФЕ-а: „Имамо филмове на које можемо бити поносни у читавом региону. И драго ми је да је програмски сегмент „Посебан третман“, сконцентрисан и на шири простор, не само на бившу Југославију, него су ту и Румунија, Бугарска, Турска, Грчка и тако даље. Велика је ствар да ове године, захваљујући чињеници да је Лесковац национална престоница културе, поред тога што је снимљен први филм у продукцији Фестивала, омогућен бесплатан улаз на све пројекције и садржаје ЛИФФЕ-а. Тако ће се примити пелцер и људи ће бити привучени да и убудуће долазе на фестивал.“
На данашњи дан пре 10 година Инес Тановић је на ЛИФФЕ-у добила награду „Живојин Жика Павловић“ за режију филма „Наша свакодневна прича“ : „Од свих награда које сам добила, ова ми је једна од најдражих, можда и најдража, једноставно због особе чије име носи. Само та награда стоји код мене у дневном боравку, као подсетник, када паднем у неку врсту ауторске депресије, онда је поглледам и кажем: „Има ту нешто у мени, имам могућност и жељу и треба да се борим.“
Директорка Лесковачког културног центра Сања Цонићистакла је да су ове године посебно поносни на две ствари: „На предлог Маје Медић и Драгана Јовића Лесковачки културни центар постао је суиздавач важне монографије „Грлом у јагоде“, то јест њеног допуњеног издања. Наравно, то исто важи и за филм „Ајде“. Није било лако бити продукцијски партнер, али захваљујући и подршци коју имамо од локалне самоуправе и од фондова због добре посећености нашег биоскопа, у прилици смои да то урадимо. То је важно за нашу средину, да млади глумци из Народног позоришта Лесковац, добију своју шансу. Значи, децентрализација културе је изузетно битна. Она у правом смислу речи постоји када је Лесковац у питању, када је Културни центар у питању. Посећеност Фестивала је одлична. Људи гледају филмове, разговарају са ауторима после пројекција, разговарају међусобно о филмовима. Од 12 филмова који су две такмичарске селекције, на ЛИФФЕ-у је 10 редитеља.“
Члан жирија Главног такмичарског програма словеначки филмски аутор Јанез Бургерсе осврнуо на филмове из селекције: „Сматрам да је то добар преглед кинематографије са наших простора. Мене је обрадовало то да сам могао да видим ових 7 филмова. Није то много, али види се да је кинематографија веома жива и разноврсна, што ми се баш свиђа. Приметио сам да сваки редитељ тражи свој властити израз и филмски језик, како да изрази проблеме или осећања кроз која пролази.“ Јанез Бургер је говорио о свом филму „Посматрање“ који је радио са Срђаном Кољевићем: „ То је веома херметичан арт-хоусе филм, са веома бруталним крајем. Тако да је био више фестивалски филм него биоскопски. Рађен је на основу истинитог догађаја у Словенији, када су двојица младића пребили до смрти трећег момка, пијани, и то сат времена преносили уживо на фејсбуку, а да нико од гледалаца није позвао полицију да реагује. Тако да сам о томе направио филм, да се људи питају су те друштвене мреже, како их доживљавамо, где су те моралне дилеме тог медија и тако даље.“ Нови филм који припрема ће каже бити другачији, тзв. феел гоод мовие.
Фото: Владица Момчиловић, ЛИФФЕ
Ђ. Б.
