Tekući, 19.Leskovački internacionalni festival filmske režije ulazi u svoju završnicu. O ovogodišnjem izdanju festivala, njegovom značaju i planovima govorili su: članovi Umetničkog saveta LIFFE-a rediteljka Ines Tanović i Miroljub Vučković, dugogodišnji selektor FEST-a, slovenački reditelj i član žirija Glavnog takmičarskog programa Janez Burger i Sanja Conić, direktorka Leskovačkog kulturnog centra, koji je osnivač i organizator Festivala.
Ines Tanović, Umetnički savet LIFFE-a: „Glavni takmičarski program prikazuje različite stilove, autorske pristupe. Vrlo mi se dopada selekcija „Poseban tretman“ koja je platforma za jednu vrstu autorske slobode. Tu su mladi autori koji ne moraju imati savršene filmove, ali pokazuju snažan autorski pečat, jedan izraz koji daje nadu, da imamo zaista autore koji se razvijaju i koji će doći sa drugim i trećim filmom, verovatno sa još boljim, i ići će u Glavni takmičarski program. Treba i dalje raditi na tome da autorima iz regiona bude prestiž da imaju svoj film na LIFFE-u. Smatram da je Leskovački kulturni centar, da su Dragan Jović i Sanja Conić, napravili sjajnu stvar što su uspeli da sačuvaju ovaj festival, jer je situacija takva u čitavom regionu, pa i u svetu, da kultura prva strada. Svi zajedno moramo da čuvamo LIFFE.“
Miroljub Vučković, Umetnički savet LIFFE-a: „Imamo filmove na koje možemo biti ponosni u čitavom regionu. I drago mi je da je programski segment „Poseban tretman“, skoncentrisan i na širi prostor, ne samo na bivšu Jugoslaviju, nego su tu i Rumunija, Bugarska, Turska, Grčka i tako dalje. Velika je stvar da ove godine, zahvaljujući činjenici da je Leskovac nacionalna prestonica kulture, pored toga što je snimljen prvi film u produkciji Festivala, omogućen besplatan ulaz na sve projekcije i sadržaje LIFFE-a. Tako će se primiti pelcer i ljudi će biti privučeni da i ubuduće dolaze na festival.“
Na današnji dan pre 10 godina Ines Tanović je na LIFFE-u dobila nagradu „Živojin Žika Pavlović“ za režiju filma „Naša svakodnevna priča“ : „Od svih nagrada koje sam dobila, ova mi je jedna od najdražih, možda i najdraža, jednostavno zbog osobe čije ime nosi. Samo ta nagrada stoji kod mene u dnevnom boravku, kao podsetnik, kada padnem u neku vrstu autorske depresije, onda je poglledam i kažem: „Ima tu nešto u meni, imam mogućnost i želju i treba da se borim.“
Direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić istakla je da su ove godine posebno ponosni na dve stvari: „Na predlog Maje Medić i Dragana Jovića Leskovački kulturni centar postao je suizdavač važne monografije „Grlom u jagode“, to jest njenog dopunjenog izdanja. Naravno, to isto važi i za film „Ajde“. Nije bilo lako biti produkcijski partner, ali zahvaljujući i podršci koju imamo od lokalne samouprave i od fondova zbog dobre posećenosti našeg bioskopa, u prilici smoi da to uradimo. To je važno za našu sredinu, da mladi glumci iz Narodnog pozorišta Leskovac, dobiju svoju šansu. Znači, decentralizacija kulture je izuzetno bitna. Ona u pravom smislu reči postoji kada je Leskovac u pitanju, kada je Kulturni centar u pitanju. Posećenost Festivala je odlična. Ljudi gledaju filmove, razgovaraju sa autorima posle projekcija, razgovaraju međusobno o filmovima. Od 12 filmova koji su dve takmičarske selekcije, na LIFFE-u je 10 reditelja.“
Član žirija Glavnog takmičarskog programa slovenački filmski autor Janez Burger se osvrnuo na filmove iz selekcije: „Smatram da je to dobar pregled kinematografije sa naših prostora. Mene je obradovalo to da sam mogao da vidim ovih 7 filmova. Nije to mnogo, ali vidi se da je kinematografija veoma živa i raznovrsna, što mi se baš sviđa. Primetio sam da svaki reditelj traži svoj vlastiti izraz i filmski jezik, kako da izrazi probleme ili osećanja kroz koja prolazi.“ Janez Burger je govorio o svom filmu „Posmatranje“ koji je radio sa Srđanom Koljevićem: „ To je veoma hermetičan art-house film, sa veoma brutalnim krajem. Tako da je bio više festivalski film nego bioskopski. Rađen je na osnovu istinitog događaja u Sloveniji, kada su dvojica mladića prebili do smrti trećeg momka, pijani, i to sat vremena prenosili uživo na fejsbuku, a da niko od gledalaca nije pozvao policiju da reaguje. Tako da sam o tome napravio film, da se ljudi pitaju su te društvene mreže, kako ih doživljavamo, gde su te moralne dileme tog medija i tako dalje.“ Novi film koji priprema će kaže biti drugačiji, tzv. feel good movie.
Foto: Vladica Momčilović, LIFFE
Đ. B.
