Овако ствари стоје – од овог четвртка репертоар биоскопа у Србији биће богатији за четири нова наслова; ту су биопик (о младом) Мајклу Џексону, нова екранизација Камијевог „Странца“, и то у редитељском виђењу чувеног Франсое Озона, нови филм румунско-српске ауторке Иване Младеновић, „Сорелла ди Цлаусура“, урађен у копродукцији Румуније, Србије, Шпаније и Италије, те синхронизовани анимирани мјузикл на библијске теме – „Давид“. А детаљније то изгледа управо овако…
Давид (Јужна Африка, САД, 2026) + синхронизовано
Изворни наслов: /
Режија: Фил Канингем, Брент Доус
Сценарио: Брент Доус, Кајл Портбери, Сам Вилсон
Гласови (у српској верзији): Страхиња Митић, Јадран Малковицх, Славен Дошло, Александар Глигорић, Зејна (Муркић), Огњен Дрењанин, Владимир Марковић Лоонеy, Миа Митић, Милан Чучиловић, Милан Антонић, Марко Мрђеновић
Редитељ српске надсинхронизације: Владимир Марковић Лоонеy
Жанр: анимирани / драма / мјузикл / авантура / породични
Трајање: 109 минута
Дистрибутер: Блитз Филм Србија
Почетак приказивања: 23. април 2026. године
Синопсис: Радња прати младог пастира Давида који, упркос сопственим сумњама, прихвата Божји позив и креће на пут од скромних почетака до краљевског трона. Његова храброст долази до изражаја у легендарној борби са Голијатом, али и у унутрашњим борбама, искушењима и одлукама које обликују његов карактер и судбину народа који предводи.
Овај филм долази из каталога куће Ангел Студио, познатог по истрајном бављењу хришћанским темама и садржајима. Како истиче редитељ Фил Канингем, инспирација за филм настала је још пре три деценије, током личног искуства које га је дубоко обликовало и усмерило ка овој причи: „Ово путовање започело је пре 30 година, док сам пловио реком Замбези. Посматрајући снажну афричку олују, лава у трку, мали цвет на обали и орла у лету, препознао сам лепоту стварања и уметност која стоји иза свега тога — и тада сам се заљубио у Творца. У том периоду читао сам причу о Давиду, која је препуна авантуре, музике, пријатељства и нежности. Посебно ме је дирнуло то што је описан као човек по Божјем срцу. Пожелео сам да једног дана испричам његову причу на начин који би могао да инспирише публику широм света и отвори срца за идеју о Богу који је истовремено снажан, узбудљив и пун љубави. Давидова вера водила га је кроз живот испуњен храброшћу и авантуром, и верујемо да ће се публика повезати с том причом и пронаћи инспирацију.“. Филм је недавно веома успешно приказиван у америчким и канадским биоскопима, где је зарадио око 80,5 милиона тамошњих долара, док скор на светском нивоу износи око 86,5 милиона.
Мајкл (САД, 2026)
Изворни наслов: Мицхаел
Режија: Антуан Фукуа
Сценарио: Џон Логан
Директор фотографије: Дајон Биби
Улоге: Џафар Џексон, Нија Лонг, Колман Доминго, Џулијано Валди, Ларенц Тејт, Џејден Харвил, Џејлен Линдон Хантер, Џуда Едвардс
Жанр: биографски /драма / музички
Трајање: 127 минута
Дистрибутер: Тарамоунт Филм
Почетак приказивања: 23. април 2026. године
Синопсис: „Мајкл“ је филмски портрет живота и наслеђа једног од најутицајнијих уметника које је свет икада имао прилику да упозна. Филм приказује живот Мајкла Џексона изван музике, пратећи његов пут од откривања изванредног талента као вође групе Џексон 5 (Јацксон Фиве), до визионарског уметника чија је креативна амбиција покренула неуморну вољу и жељу да постане највећи извођач на свету. Представљајући његов живот ван сцене, као и неке од најлегендарнијих наступа са почетка соло каријере, филм публици пружа прилику да види Мајкла Џексона као никада до сада – из првог реда. Овде почиње његова прича.
Биографски филмови (биопици), који приказују животе попи рок звезда, последњих десетак година су веома „тражена роба“, па ни не чуди да је на ред дошла филмска прича о Мајклу Џексону, с тим да је филм „Мајкл“ циљано усресређен на његове детиње и младе године. Посебну занимљивост представља чињеница да младог Мајкла игра његов братанац из стварног живота, Џафар Џексон, син Мајкловог брата и сарадника Џермејна Стјуарта, а у филму се накратко појављују и остали чланови породице, додуше, уз изузетак Џенет Џексон. Лик оца породице, Џозефа Џексона, игра све траженији, а сада већ неспорно цењени британски глумац Колман Доминго, већ два пута и то у две узастопне године номинован за Оскара – за најбољу мушку епизодну улогу у остварењу „Рустин“, те за најбољу главну мушку улогу у филму „Синг Синг“ 2024., односно, 2025. године. Аутор сценарија је Џон Логан, до сада три пута номинован за награду Оскара – за филмове „Гладијатор“, „Авијатичар“ и „Хуго“, а филм је режирао већ деценијама уназад тражени и упослени Антоуан Фукуа („Дан обуке“, „На нишану“, „Закон улице“, „Праведник 1-2-3“, „Пад Олимпа“, „Краљ Артур“, „Леворуки“, „Седморица величанствених“, „Кривица“, „Резервне убице“, „Мамац“…). Биопик „Мајкл“ ће управо овог викенда кренути у биоскопе истовремено у већм делу света.
Сорелла ди Цлаусура(Румунија, Србија, Италија, Шпанија, 2025)
Изворни наслов: /
Режија: Ивана Младеновић
Сценарио: Ивана Младеновић, Адриан Сцхиоп, Момир Милошевић
Директор фотографије: Мариус Пандуру
Улоге: Катиа Пасцариу, Цендана Трифан, Миодраг Младеновић, Арнолд Келсцх, Цăтăлин Дордеа, Адриан Раду
Жанр: романтична мелодрама
Трајање: 107 минута
Дистрибутер: Фиве Стар Филмс
Почетак приказивања: 23. април 2026. године
Синопсис: Ако нешто довољно снажно пожелиш, цео универзум ће се уротити да се то оствари, зар не? Стела (36), образована али неспособна да задржи посао, од малена је заљубљена у познатог балканског музичара Бобана. Та страст, која се претвара у опсесију, у потпуности преузима њен живот и она мора да упозна Бобана по сваку цену. Једна од наводних Бобанових љубавница, старлета и музичарка Вера, обећава да ће помоћи Стели да упозна свог идола, али и да је извуче из њеног сиромашног живота на селу. Вера позива Стелу у Букурешт, где води компанију која продаје еротске производе…
Српско-румунска редитељка Ивана Младеновић написала је сценарио заједно са Адријаном Скјопом и Момиром Милошевићем. Прича је делимично инспирисана необјављеним мемоарима „Најдужи сан” Лилијане Пелић (Пелици), а Ивана је филм посветила својој трагично настрадалој пријатељици, музичарки Анки Поп, која је била инспирација за лик Вере. У главној улози је Катја Паскарију, звезда својевременог победника Берлинала „Баксузни секс или луда порнографија” Радуа Жудеа. Овај филм је монтирала српска монтажерка Вања Ковачевић („Нова година која никада није дошла“, „Страхиња Бановић“, „Кутија/Тхе Боx“, серије „Пад“, „Деца зла“, „Породица“). Наслов филма односи се на хор италијанских монахиња које су се заветовале на клаузуру и ћутање и само једном годишње певају. Филм је имао светску премијеру у такмичарском програму Фестивала у Локарну, где је освојио награду за најбољу глумицу. У Сарајеву је добио признање за режију, а на Фестивалу ауторског филма однео је Гран при „Александар Саша Петровић”. Ивана Младеновић је српско-румунска филмска редитељка рођена 1984. године у Кладову. Након студија права у Београду, преселила се у Румунију како би студирала филмску режију на УНАТЦ у Букурешту. Њен дебитантски документарни филм „Искључи светло“ (2012), о животима троје младих бивших затвореника непосредно након изласка из затвора, премијерно је приказан на фестивалу Трајбека и освојио награде Срце Сарајева и Гопо за најбољи документарни филм. Дугометражни играни деби, „Војници. Прича из Ферентарија“ (2017), истражује однос између антрополога и бившег затвореника у маргинализованој ромској заједници. Филм је премијерно приказан у Торонту, а потом у Сан Себастијану и на више од 50 фестивала. У филму „Ивана Грозна“ (2019) окренула је камеру ка себи у духовитом, аутофикцијском портрету снимљеном у родном Кладову, у којем глуме њена породица и пријатељи. Филм је премијерно приказан на филмском фестивалу у Локарну, где је добио награду Цине+ жирија. Осим у помињаној „Ивани Грозној“, Ивана Младеновић је одиграла замашне улоге у филму „Срца са ожиљцима“ редитеља Радуа Жудеа (по прози Макса Блехера) и у првој и засад јединој сезони популарне српске серије „Блок 27“, чију половину епизода је режирао Момир Милошевић, који је један од аутора сценарија за остварење „Сорелла ди Цлаусура“.
Странац(Француска, 2025)
Изворни наслов: Л’Éтрангер
Режија: Франçоис Озон
Сценарио: Франçоис Озон, Пхилиппе Пиаззо (по истоименом роману Албера Камија)
Директор фотографије: Ману Дацоссе
Улоге: Бењамин Воисин, Ребецца Мардер, Пиерре Лоттин, Денис Лавант, Сwанн Арлауд, Цхристопхе Малавоy, Ницолас Вауде, Јеан-Цхарлес Цлицхет
Жанр: драма / криминалистички / судска драма
Трајање: 122 минута
Дистрибутер: МЦФ Мегацом Филм
Почетак приказивања: 23. април 2026. године
Синопсис: Радња филма дешава се у Алжиру, 1938. године. Мерсо, тихи и незахтевни службеник у раним тридесетим, присуствује сахрани своје мајке не показујући ни трунку емоције. Већ следећег дана започиње опуштену романсу са Маријом, колегиницом с посла. Убрзо се враћа у своју уобичајену свакодневицу. Међутим, његов мир нарушава комшија Рејмон Синтес, увлачећи га у мутне послове – све док се једног несносног врелог дана на плажи не догоди трагичан догађај.
Након Висконтијеве адаптације с почетка шезедесетих година прошлог века и турске, такође филмске, с почетка овог века и миленијума, ово је трећа екранизација Камијевог златног класика „Странац“. За ову најновију најзаслужнији је и код нас уважавани радо гледани француски синеаста из домена артхаус израза, Франсоа Озон; Озона понајпре знамо по следећим насдловима: „8 жена“, „У кући“, „Базен“, „Млада и дивна“, „Двоструки љубавник“, „Нова пријатељица“, „Лето ’85.“, „Милошчу Божијом“, „Франц“, „Све је прошло добро“, „Анђео“, „Рики“… Озонов „Странац“ је светску премијеру имао прошле године, у програму Венецијанског филмског фестивала, након чега је уследио дуг и богат фестивалски живот (код нас је прво приказивање имао зимус – на првом Београд Филм Фестивал-у), а треба поменути и шест номинација за француску награду Лимијер („Странац“ је ту освојио три одличја- за најбољи филм, за најбољу фотографију и за најбољу мушку улогу), као и четири номинације за награду Цезар (том приликом осцвојен је Цезар у категорији најбоље мушке епизодне улоге). У филму се чује и песма „Киллинг ан Араб“ (Убити Арапина) чувене и дуговечне рок-групе Тхе Цуре, а, судећи по подацима са интернет филмског претраживача ИМДБ, „Странац“ је засад широм света зарадио око осам милиона америчких долара.
Зоран Јанковић
