Ovako stvari stoje – od ovog četvrtka repertoar bioskopa u Srbiji biće bogatiji za četiri nova naslova; tu su biopik (o mladom) Majklu Džeksonu, nova ekranizacija Kamijevog „Stranca“, i to u rediteljskom viđenju čuvenog Fransoe Ozona, novi film rumunsko-srpske autorke Ivane Mladenović, „Sorella di Clausura“, urađen u koprodukciji Rumunije, Srbije, Španije i Italije, te sinhronizovani animirani mjuzikl na biblijske teme – „David“. A detaljnije to izgleda upravo ovako…
David (Južna Afrika, SAD, 2026) + sinhronizovano
Izvorni naslov: /
Režija: Fil Kaningem, Brent Dous
Scenario: Brent Dous, Kajl Portberi, Sam Vilson
Glasovi (u srpskoj verziji): Strahinja Mitić, Jadran Malkovich, Slaven Došlo, Aleksandar Gligorić, Zejna (Murkić), Ognjen Drenjanin, Vladimir Marković Looney, Mia Mitić, Milan Čučilović, Milan Antonić, Marko Mrđenović
Reditelj srpske nadsinhronizacije: Vladimir Marković Looney
Žanr: animirani / drama / mjuzikl / avantura / porodični
Trajanje: 109 minuta
Distributer: Blitz Film Srbija
Početak prikazivanja: 23. april 2026. godine
Sinopsis: Radnja prati mladog pastira Davida koji, uprkos sopstvenim sumnjama, prihvata Božji poziv i kreće na put od skromnih početaka do kraljevskog trona. Njegova hrabrost dolazi do izražaja u legendarnoj borbi sa Golijatom, ali i u unutrašnjim borbama, iskušenjima i odlukama koje oblikuju njegov karakter i sudbinu naroda koji predvodi.
Ovaj film dolazi iz kataloga kuće Angel Studio, poznatog po istrajnom bavljenju hrišćanskim temama i sadržajima. Kako ističe reditelj Fil Kaningem, inspiracija za film nastala je još pre tri decenije, tokom ličnog iskustva koje ga je duboko oblikovalo i usmerilo ka ovoj priči: „Ovo putovanje započelo je pre 30 godina, dok sam plovio rekom Zambezi. Posmatrajući snažnu afričku oluju, lava u trku, mali cvet na obali i orla u letu, prepoznao sam lepotu stvaranja i umetnost koja stoji iza svega toga — i tada sam se zaljubio u Tvorca. U tom periodu čitao sam priču o Davidu, koja je prepuna avanture, muzike, prijateljstva i nežnosti. Posebno me je dirnulo to što je opisan kao čovek po Božjem srcu. Poželeo sam da jednog dana ispričam njegovu priču na način koji bi mogao da inspiriše publiku širom sveta i otvori srca za ideju o Bogu koji je istovremeno snažan, uzbudljiv i pun ljubavi. Davidova vera vodila ga je kroz život ispunjen hrabrošću i avanturom, i verujemo da će se publika povezati s tom pričom i pronaći inspiraciju.“. Film je nedavno veoma uspešno prikazivan u američkim i kanadskim bioskopima, gde je zaradio oko 80,5 miliona tamošnjih dolara, dok skor na svetskom nivou iznosi oko 86,5 miliona.
Majkl (SAD, 2026)
Izvorni naslov: Michael
Režija: Antuan Fukua
Scenario: Džon Logan
Direktor fotografije: Dajon Bibi
Uloge: Džafar Džekson, Nija Long, Kolman Domingo, Džulijano Valdi, Larenc Tejt, Džejden Harvil, Džejlen Lindon Hanter, Džuda Edvards
Žanr: biografski /drama / muzički
Trajanje: 127 minuta
Distributer: Taramount Film
Početak prikazivanja: 23. april 2026. godine
Sinopsis: „Majkl“ je filmski portret života i nasleđa jednog od najuticajnijih umetnika koje je svet ikada imao priliku da upozna. Film prikazuje život Majkla Džeksona izvan muzike, prateći njegov put od otkrivanja izvanrednog talenta kao vođe grupe Džekson 5 (Jackson Five), do vizionarskog umetnika čija je kreativna ambicija pokrenula neumornu volju i želju da postane najveći izvođač na svetu. Predstavljajući njegov život van scene, kao i neke od najlegendarnijih nastupa sa početka solo karijere, film publici pruža priliku da vidi Majkla Džeksona kao nikada do sada – iz prvog reda. Ovde počinje njegova priča.
Biografski filmovi (biopici), koji prikazuju živote popi rok zvezda, poslednjih desetak godina su veoma „tražena roba“, pa ni ne čudi da je na red došla filmska priča o Majklu Džeksonu, s tim da je film „Majkl“ ciljano usresređen na njegove detinje i mlade godine. Posebnu zanimljivost predstavlja činjenica da mladog Majkla igra njegov bratanac iz stvarnog života, Džafar Džekson, sin Majklovog brata i saradnika Džermejna Stjuarta, a u filmu se nakratko pojavljuju i ostali članovi porodice, doduše, uz izuzetak Dženet Džekson. Lik oca porodice, Džozefa Džeksona, igra sve traženiji, a sada već nesporno cenjeni britanski glumac Kolman Domingo, već dva puta i to u dve uzastopne godine nominovan za Oskara – za najbolju mušku epizodnu ulogu u ostvarenju „Rustin“, te za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu „Sing Sing“ 2024., odnosno, 2025. godine. Autor scenarija je Džon Logan, do sada tri puta nominovan za nagradu Oskara – za filmove „Gladijator“, „Avijatičar“ i „Hugo“, a film je režirao već decenijama unazad traženi i uposleni Antouan Fukua („Dan obuke“, „Na nišanu“, „Zakon ulice“, „Pravednik 1-2-3“, „Pad Olimpa“, „Kralj Artur“, „Levoruki“, „Sedmorica veličanstvenih“, „Krivica“, „Rezervne ubice“, „Mamac“…). Biopik „Majkl“ će upravo ovog vikenda krenuti u bioskope istovremeno u većm delu sveta.
Sorella di Clausura (Rumunija, Srbija, Italija, Španija, 2025)
Izvorni naslov: /
Režija: Ivana Mladenović
Scenario: Ivana Mladenović, Adrian Schiop, Momir Milošević
Direktor fotografije: Marius Panduru
Uloge: Katia Pascariu, Cendana Trifan, Miodrag Mladenović, Arnold Kelsch, Cătălin Dordea, Adrian Radu
Žanr: romantična melodrama
Trajanje: 107 minuta
Distributer: Five Star Films
Početak prikazivanja: 23. april 2026. godine
Sinopsis: Ako nešto dovoljno snažno poželiš, ceo univerzum će se urotiti da se to ostvari, zar ne? Stela (36), obrazovana ali nesposobna da zadrži posao, od malena je zaljubljena u poznatog balkanskog muzičara Bobana. Ta strast, koja se pretvara u opsesiju, u potpunosti preuzima njen život i ona mora da upozna Bobana po svaku cenu. Jedna od navodnih Bobanovih ljubavnica, starleta i muzičarka Vera, obećava da će pomoći Steli da upozna svog idola, ali i da je izvuče iz njenog siromašnog života na selu. Vera poziva Stelu u Bukurešt, gde vodi kompaniju koja prodaje erotske proizvode…
Srpsko-rumunska rediteljka Ivana Mladenović napisala je scenario zajedno sa Adrijanom Skjopom i Momirom Miloševićem. Priča je delimično inspirisana neobjavljenim memoarima „Najduži san” Lilijane Pelić (Pelici), a Ivana je film posvetila svojoj tragično nastradaloj prijateljici, muzičarki Anki Pop, koja je bila inspiracija za lik Vere. U glavnoj ulozi je Katja Paskariju, zvezda svojevremenog pobednika Berlinala „Baksuzni seks ili luda pornografija” Radua Žudea. Ovaj film je montirala srpska montažerka Vanja Kovačević („Nova godina koja nikada nije došla“, „Strahinja Banović“, „Kutija/The Box“, serije „Pad“, „Deca zla“, „Porodica“). Naslov filma odnosi se na hor italijanskih monahinja koje su se zavetovale na klauzuru i ćutanje i samo jednom godišnje pevaju. Film je imao svetsku premijeru u takmičarskom programu Festivala u Lokarnu, gde je osvojio nagradu za najbolju glumicu. U Sarajevu je dobio priznanje za režiju, a na Festivalu autorskog filma odneo je Gran pri „Aleksandar Saša Petrović”. Ivana Mladenović je srpsko-rumunska filmska rediteljka rođena 1984. godine u Kladovu. Nakon studija prava u Beogradu, preselila se u Rumuniju kako bi studirala filmsku režiju na UNATC u Bukureštu. Njen debitantski dokumentarni film „Isključi svetlo“ (2012), o životima troje mladih bivših zatvorenika neposredno nakon izlaska iz zatvora, premijerno je prikazan na festivalu Trajbeka i osvojio nagrade Srce Sarajeva i Gopo za najbolji dokumentarni film. Dugometražni igrani debi, „Vojnici. Priča iz Ferentarija“ (2017), istražuje odnos između antropologa i bivšeg zatvorenika u marginalizovanoj romskoj zajednici. Film je premijerno prikazan u Torontu, a potom u San Sebastijanu i na više od 50 festivala. U filmu „Ivana Grozna“ (2019) okrenula je kameru ka sebi u duhovitom, autofikcijskom portretu snimljenom u rodnom Kladovu, u kojem glume njena porodica i prijatelji. Film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu, gde je dobio nagradu Cine+ žirija. Osim u pominjanoj „Ivani Groznoj“, Ivana Mladenović je odigrala zamašne uloge u filmu „Srca sa ožiljcima“ reditelja Radua Žudea (po prozi Maksa Blehera) i u prvoj i zasad jedinoj sezoni popularne srpske serije „Blok 27“, čiju polovinu epizoda je režirao Momir Milošević, koji je jedan od autora scenarija za ostvarenje „Sorella di Clausura“.
Stranac (Francuska, 2025)
Izvorni naslov: L’Étranger
Režija: François Ozon
Scenario: François Ozon, Philippe Piazzo (po istoimenom romanu Albera Kamija)
Direktor fotografije: Manu Dacosse
Uloge: Benjamin Voisin, Rebecca Marder, Pierre Lottin, Denis Lavant, Swann Arlaud, Christophe Malavoy, Nicolas Vaude, Jean-Charles Clichet
Žanr: drama / kriminalistički / sudska drama
Trajanje: 122 minuta
Distributer: MCF Megacom Film
Početak prikazivanja: 23. april 2026. godine
Sinopsis: Radnja filma dešava se u Alžiru, 1938. godine. Merso, tihi i nezahtevni službenik u ranim tridesetim, prisustvuje sahrani svoje majke ne pokazujući ni trunku emocije. Već sledećeg dana započinje opuštenu romansu sa Marijom, koleginicom s posla. Ubrzo se vraća u svoju uobičajenu svakodnevicu. Međutim, njegov mir narušava komšija Rejmon Sintes, uvlačeći ga u mutne poslove – sve dok se jednog nesnosnog vrelog dana na plaži ne dogodi tragičan događaj.
Nakon Viskontijeve adaptacije s početka šezedesetih godina prošlog veka i turske, takođe filmske, s početka ovog veka i milenijuma, ovo je treća ekranizacija Kamijevog zlatnog klasika „Stranac“. Za ovu najnoviju najzaslužniji je i kod nas uvažavani rado gledani francuski sineasta iz domena arthaus izraza, Fransoa Ozon; Ozona ponajpre znamo po sledećim nasdlovima: „8 žena“, „U kući“, „Bazen“, „Mlada i divna“, „Dvostruki ljubavnik“, „Nova prijateljica“, „Leto ’85.“, „Milošču Božijom“, „Franc“, „Sve je prošlo dobro“, „Anđeo“, „Riki“… Ozonov „Stranac“ je svetsku premijeru imao prošle godine, u programu Venecijanskog filmskog festivala, nakon čega je usledio dug i bogat festivalski život (kod nas je prvo prikazivanje imao zimus – na prvom Beograd Film Festival-u), a treba pomenuti i šest nominacija za francusku nagradu Limijer („Stranac“ je tu osvojio tri odličja- za najbolji film, za najbolju fotografiju i za najbolju mušku ulogu), kao i četiri nominacije za nagradu Cezar (tom prilikom oscvojen je Cezar u kategoriji najbolje muške epizodne uloge). U filmu se čuje i pesma „Killing an Arab“ (Ubiti Arapina) čuvene i dugovečne rok-grupe The Cure, a, sudeći po podacima sa internet filmskog pretraživača IMDB, „Stranac“ je zasad širom sveta zaradio oko osam miliona američkih dolara.
Zoran Janković
