Прича о настанку и приказивању овог филма готово је једнако занимљива као и сам филм. „Пера Којот против система“ био је завршен, али је Ворнер Брос. 2023. године одлучио да га отпише као порески губитак, практично га осудивши на вечити боравак у студијском бункеру. Одлућено је да филм не буде приказан – ни у биоскопима, ни на стримингу. После снажног отпора публике и филмске индустрије, Ворнер Брос. је ипак дозволио продају филма, а на крају га је преузела компанија Кечап Ентертејнмент и спасла од бункерисања.
Већ српски превод изворног наслова „Цоyоте вс. Ацме“ звучи занимљиво: „Пера Којот против система“ прецизније сугерише да се овде не ради само о још једној борби несрећног Којота са његовим вечитим противником Птицом Тркачицом, већ о сукобу малог појединца са огромном корпорацијом – и читавим системом који је штити. Паметан, забаван и емотивно погођен, он представља изузетно успели спој играног филма и класичне анимације и, без претеривања, један је од најбољих играно-анимираних филмова још од Земекисовог „Ко је сместио Зеки Роџеру?“. Аутори не користе легендарне јунаке „Шашаве дружине“ (Лоонеy Тунес) само као носталгичне иконе, већ уз њихово учешће граде савремену причу о корпоративној моћи, правди, пријатељству и истрајности.
Основна идеја је сјајна: шта би се догодило када би Пера Којот, после деценија неуспешних покушаја да ухвати Птицу Тркачицу и бројних катастрофа изазваних производима компаније Ацме, одлучио да коначно потражи правду на суду? Ту почиње главна забава, али и много више од тога. Пера ангажује Кевина Ејверија (Вил Форте), адвоката који је далеко од слике непобедивог правничког аса. Њих двојица постају необичан тандем, а њихова борба против моћне корпорације постепено прераста у причу о пријатељству и солидарности. Са друге стране налази се углађени и застрашујући корпоративни адвокат Бади Крејн (Џон Сина), који представља све оно против чега се њих двојица боре.
Филм притом врло добро разуме шта је оно што је Лоонеy Тунес јунаке учинило бесмртним. Њихова логика и разлог постојања остају потпуно откачени, физички хумор и даље функционише по правилима цртаног филма, али се све то смешта у свет стварних људи, стварних институција и стварних проблема. Резултат је необично складна комбинација слепстик комедије, судске сатире, авантуре и приче о пријатељству.
А онда је ту Вил Форте. Форте је комичарско благо. Један од најбољих и најпотцењенијих комичара данашњице има ретку способност да игра потпуно озбиљно и у исто време буде урнебесан. Његов Кевин није само помоћник анимираном јунаку; он је емотивно сидро читаве приче. Форте успева да апсурдну ситуацију прихвати са потпуном озбиљношћу, чиме хумор постаје још ефикаснији. Истовремено, његов однос са Пером Којотом даје филму топлину која га спречава да остане само низ духовитих гегова. Џон Сина је солидан у улози Бади Крејна, користећи своју препознатљиву комичарску енергију да направи лик који је истовремено претећи, карикатуралан и забаван. А појављивање читаве галерије Лоонеy Тунес јунака додатно појачава осећај да гледамо сусрет два света који су одувек морали да се сретну.
„Пера Којот против система“ није филм који покушава да буде већи него што јесте. Његова највећа врлина је управо у томе што зна да је забава важна филмска вредност. Он је духовит, брз, шармантан и носталгичан, али није заробљен у прошлости, није њен роб.
„Пера Којот против система“ је нешто више од обичног повратка једног вољеног цртаног јунака. То је филм који је требало да нестане, па је ипак пронашао пут до публике. Филм који је требало да нестане због рачунице, али је преживео захваљујући публици, ауторима и људима који су веровали да добар филм ипак треба да буде приказан. Иронија је готово савршена: филм о Којоту који тужи корпорацију због система који га непрестано меље замало је и сам постао жртва корпоративне рачунице. Све то много говори о стању света у коме живимо, у којем уметничко дело може бити завршено, добро примљено на тест пројекцијама, а ипак бити склоњено у страну зато што се некоме у финансијском сектору учинило да је исплативије „да га нема“ него да га људи погледају. У том смислу, тешко је замислити савременију и циничнију иронију од ове коју је „Пера Којот против система“ доживео још пре него што је стигао до гледалаца. У питању је права посластица, не пропустите је.
Ђорђе Бајић
фото: © 2026 WАРНЕР БРОС. ЕНТ. ИНЦ
